Iz tog razloga, analiziranje potencijalnih postizbornih koalicija zaslužuje naročitu pažnju. Koliko god podrška između stranaka flukturiala od januara ove godine do avgusta, postoje jasne granice između stranaka koje mogu ili ne mogu da sarađuju i u teoriji. S obzirom da relevantnih partija koje će izvesno završiti u Bundestagu ima čak šest, broj međusobih mogućih kombinacija je veliki.

Ko sa kim može da sarađuje?

Koliko god politika bila veština mogućeg, određene političke saradnje ostaju u domenu fantastike. Iako se nekada matematički koalicije mogu lako sklopiti, vrednosne razlike između partija mogu biti značajna brana takvom sabiranju. Trenutno postoje dve relevatne partije u Nemačkoj sa kojima je politička saradnja kontroverzno pitanje za javnost i birače.

Prva takva stranka je svakako Alternativa za Nemačku (Afd), koja je postala parlamentarna nakon izbora 2017. U pitanju je stranka tvrde desnice, koja se istakla po antimigrantskoj retorici, najvećim delom zaslužnoj za njen ubedljiv ulazak u Bundestag pre četiri godine. Međutim, sa ovom antisistemskom partijom ostale stranke ne žele da sarađuju, s obzirom da je kontroverzna i da politička pozicija tvrde desnice u Nemačkoj budi dodatne alarme.

Druga partija, koja je značajno prihvatljivija za saradnju, ali ipak kontroverzna, je Levica (Linke). Ova stranka svoje poreklo vodi iz Istočne Nemačke i vladajuće komunističke partije u jednopartijskom DDR-u. Iako reformisana i pojačana brojnim autentičnim levičarima iz Zapadne Nemačke, poput Oskara Lafontena, predstavlja politički bagaž za koalicione partnere. Ona se često ne slaže sa spoljnopolitičkim konsenzusom, ima radikalne predloge, a određeni funkcioneri imaju profesionalno poreklo u istočnonemačkom zloglasnom Štaziju.

Levica zbog navedenih razloga je nemoguć koalicioni partner za partije desno od centra, kao što su liberalni FDP ili demohrišćanski CDU/CSU. Leve stranke, kao što su socijaldemokrate (SPD) ili zeleni, mogu da sarađuju sa ovom strankom, ali radije izbegavaju. U regionalnim parlamentima, kao što su Bremen, Berlin ili Tiringija, zajedno čine vladajuću većinu, međutim na nacionalnom nivou nisu najpopularniji partner.

Ostale partije mogu međusobno sarađivati, ali sa određenim programskim rezervama i kompromisima. Kada se analiziraju prethodni redovi, može se zaključiti da najveći koalicioni potencijal imaju zeleni i socijaldemokrate, nešto manji liberali i demohrišćani, mali Levica, a gotovo nikakav desničarska Alternativa za Nemačku.

Moguće koalicije

Ukoliko bismo potencijalnu kompoziciju Bundestaga gledali u odnosu na aktuelne ankete, dvočlane kombinacije partija bi bilo korisno isključiti. Iako je ova forma bila najčešći oblik vlasti od 1945. do danas, zbog političke fragmentacije je sve manje moguća. Kombinacija demohrišćana i socijaldemokrata, demohrišćana i liberala ili socijaldemokrata i zelenih, trenutno deluju neizvodljivo. Iako je prva bila garant stabilnosti, a druge dve su ideološki najlogičnije i najkompatibilnije, u svakoj od njih bi falio barem jedan partner. Trenutno isto važi za kombinaciju zelenih i demohrišćana, koja je zastupljena u regionalnom parlamentu u Baden-Vitenbergu.

Prva zaista moguća koalicija je takozvana “Jamajka koalicija”, nazvana po bojama zastave ove države. Crni (demohrišćani), žuti (liberali) i zeleni (zeleni) su ovoj formi koalicije već na vlasti u Šlezvig-Holštajnu i deluje da ta koalicija na regionalnom nivou funkcioniše. Međutim, pregovori o ovoj formi koalicije propali su 2017, nakon što su liberali na čelu sa Kristijanom Lindnerom napustili pregovore.

Problem u ovom sastavu bi bili značajno suprotni interesi pro-biznis FDP-a i pro-ekološke Zelene stranke, gde CDU/CSU više naklinje poziciji liberala. Ova vlada bi mogla biti pro-EU koalicija, koja želi brzu tehnološku transformaciju i koja bi kroz tehnologiju bila usmerena i na smanjenje zagađenja. Međutim, tenzije između liberala i zelenih ne bi trebalo isključiti kao teret.

Druga moguća koalicija bi bila takozvana “Semafor koalicija”, nazvana po pojama svetala na semaforu. Ovaj sastav bi podazumevao crvene (socijaldemokrate), žute (liberale) i zelene (zeleni) i nije nepoznanica, jer u regionu Rajna-Palatinat socijaldemokratska premijerka Malu Drajer već uspešno vlada na ovaj način. Na nacionalnom nivou ova koalicija još nije isprobana, ali ne bi predstavljala veliko iznenađenje, jer će matematički biti izvesno moguća.

Ukoliko bi se sastavila, karakterisao bi je takođe jasan proevropski stav, ali i izvesno izraženo usklađivanje sa američkom spoljnom politikom, naročito oko ruskog pitanja i ljudskih prava u Kini. Ono što bi takođe predstavljalo prepreku je suviše levičarski sastav koalicije za program i birače FDP-a. Nemački liberali više vole da se pragmatično pomeraju ka desnici i tako prikupljaju razočarane glasače CDU/CSU, poput bogatijih slojeva ili preduzetnika. U ovom sastavu trpeli bi ozbiljne kritike desne opozicije, a verovatno bi svoj protržišni i fiskalno odgovorni program morali da razvodnjavaju zbog koalicionih partnera.

U opticaju je takođe i neobična koalicija demohrišćana, socijaldemokrata i zelenih, gde bi se aktuelni vladajući sastav dopunio ekolozima. Ovaj slučaj bi predstavljao vladu konsenzusa koja teži reformama uz veliku parlamentarnu većinu, ali bi izvesno doveo do brzog rasta raznorodne opozicije zbog političke kartelizacije. Predstavlja veliki rizik, s obzirom da je taozvana “velika koalicija” CDU-SPD već dovela do pada podrške obe stranke.

Ne bi trebalo u potpunosti isključiti i mogućnost da se sastavi koalicija socijaldemokrata, zelenih i Levice, ukoliko parlamentarni mandati to dozvole. Za dovoljan broj mandata kroz ovakvo sabiranje šanse su nešto manje, ali nisu u potpunosti nemoguće. Problem sa ovom kompozicijom parlamenarne većine bi bila spomenuta kontroverznost Levice, naročito u sferi spoljne politike. Ova stranka predstavlja veliki bagaž u odnosima sa Briselom i Vašingtonom, te će verovatno biti poslednja opcija u parlamentarnoj matematici.

Šta je moguće očekivati?

Ukoliko aktuelne ankete posmatramo kao hipotetičke izborne rezultate 26. septembra, brojne matematičke mogućnosti su u igri. Čak i kada se u razmatranje uključi ideološka srodnost i sposobnost za koalicionu saradnju, mogućnosti su široke.

Ono što se odmah može zaključiti je da ukoliko dođe do promene odnosa snaga i dvočlane koalicije postanu moguće, one će biti prvi izbor. Ovaj vid udruživanja je najlakši za dogovaranje, svakodnevno funkcionisanje i sprovođenje predizobrnih obećanja u delo. Tročlane koalicije, koje uključuju i partije levice i partije desnice, komplikuju sva tri navedena elementa udruživanja i zajedničkog rada. Ukoliko koalicije demohrišćana i zelenih ili socijaldemokrata i zelenih dobiju dovoljnu potrebnu većinu, ne bi trebalo imati dilemu da će odmah biti sastavljene.

Trenutno dosta realističniji scenario su pak tročlane koalicije, koje bi kombinovale neke od stranaka levice (SPD, Zeleni, Levica) sa nekim od stranaka desnice (CDU/CSU i FDP). Među ovim mogućim kompozicijama vlasti, najrealističnije ipak deluju “Semafor” i “Jamajka” koalicije, u kojima očigledno fukcionalna vlada ne bi bila moguća bez zelenih i liberala, ironično solidnih programskih rivala.

Ukoliko se jedan od ova dva scenarija dogode, na nemačkoj političkoj sceni će se desiti novina. Tri partije će imati vlast i moraće da se dokažu da uprkos razlikama mogu voditi Nemačku napred, a da ne razočaraju svoje različite birače i njihove interese. Deluje kao težak cilj, ali ne bi trebalo imati previše pesimizma, jer i nemačke partije i nemački birači zaista polažu nade u kompromis, a ne u preveliku polarizaciju i ideološki puritanizam.

Objava Koja koalicija bi mogla do vlasti u Nemačkoj? se prvo pojavila na Novi treći put.

1)Za koga Evropljani potajno “navijaju” na izborima u SAD?

U početku bi trebalo istaći da predsednički izbori u SAD uvek izazivaju veliki interes u svetu, jer, hteli – nehteli, izbori za najmoćnijeg čoveka u SAD neminovno imaju posledice po sve zemlje sveta, kao i na budućnost, imajući u vidu ekonomski, politički i sve druge vrste uticaja koje imaju SAD kao najmoćnija država na svetu. Zato nije čudo da su izborna kampanja u SAD i pitanje izbora budućeg predsednika praćeni sa velikom pažnjom i u Evropi. Moglo bi se reći da i na ovo pitanje, kao i na mnoga druga Evropljani odgovaraju različito, odnosno da je ovo još jedno od svedočanstava o političkoj i društvenoj podeljenosti evropskog kontinenta koju nije prevazišla ni evropska integracija. Specifičnost Trampovog predsednikovanja I njegov stil tokom poslednje četiri godine izazivaju dodatne reakcije javnosti.

Ako posmatramo rezultate ispitivanje javnog mnjenja u pojedinim evropskim državama, možemo konstatovati da je aktuelni američki predsednik uglavnom nepopularan u najvećem broju evropskih zemalja – posebno onih na zapadu kontinenta. Akete pokazuju da je stepen nepoverenja ili nepopularnosti D. Trampa u velikom broju evropskih država čak i veći od, na primer, nepoverenja prema domaćim ili nekim stranim političarima, poput kineskog predsednika Si Đinpinga i drugih. Poverenje u predsednika Trampa je, na primer još pre pandemije imalo samo 13% Nemaca ili 20% Francuza. S druge strane, poverenje u Trampa je mnogo veće u istočnoevropskim zemljama, posebno u onim koje su orijentisane na blisku vojnu i drugu saradnju sa SAD, poput na primer Poljske (poverenje u Trampa je izrazilo 51% Poljaka), Ukrajine (44%), Slovačke (34%) ili Mađarske (33%). Ankete iz oktobra ove godine u zapadnoevropskim zemljama pokazauju da je podrška Bajdenu u odnosu na Trampa izuzetno visoka u praktično svim zemljama, uključujući Veliku Britaniju (odnos je 61% prema 13% za Bajdena), Španiju (69% – 16%), Italiju (58%-20%) i td.

Slična je naklonost političkih elita. Mogli bismo grubo konstatovati da podršku izboru Bajdena iskazuju liberalne političke grupacije desnog i levog centra, a da se više podrške izboru Trampa iskazuje u političkim grupama populističke orijentacije ili u pojedinim državnim rukovodstvima centralne Evrope, poput Mađarske ili Poljske.

2) Kako bi izbor jednog, ili drugog kandidata mogao da utiče na odnose SAD i EU?

Trampova pobeda će značiti nastavak dosadašnje američke politike i trenda slabljenja transatlanskog strateškog savezništva. Treba podsetiti da je Tramp prvi američki poredsednik od kraja Drugog svetskog rata koji nije podržao evropsku integraciju, odnosno koji je otvoreni “evroskeptik”, ali koji je takođe vrlo rezervisan i prema ulozi NATO i koji je čak preduzeo ili zapretio raznim vrstama trgovinskih sankcija prema tradicionalnim evropskim saveznicima, poput Nemačke ili Francuske. Trend “rastakanja” multilateralnog međunarodnog poretka koji je stvoren nakon Drugog svetskog rata (značaj UN, uloga bretonvudskih institucija, STO i td) će se nastaviti, a politika SAD i EU će se razlikovati ili suprostavljati i u nizu drugih značajnih međunarodnih pitanja, od sporazuma o klimi do politike prema Iranu i drugo.

S druge strane, u svojim najavama buduće spoljne politike u slučaju dolaska na vlast, Bajden je najavio vraćanje na ono što bismo nazvali tradicionalnom politikom SAD u Evropi – podršku Evropskoj uniji, saradnji u okviru NATO i donekle veći nivo konsultovanja kada se radi o raznim spoljnopolitičkim akcijama. Mogli bismo reći da bi američka spoljna politika najveću reviziju u odnosu na Trampovu poltiku mogla imati u odnosu na metode saradnje sa evropskim saveznicima. S druge strane, biće verovatno nastavljen trend nadmetanja sa Kinom, negativni pritisci i mere prema Rusiji uz možda veću vojnu angažovanost u pojedinim kriznim oblastima, poput Bliskog istoka i dr.

3) Da li bi izbor nekog od kandidata mogao da znači i ubrzani proces proširenja EU na Zapadni Balkan?

Odnos prema Zapadnom Balkanu ili porema politici proširenja Unije verovatno neće biti u vrhu glavnih prioriteta budućeg američkog predsednika.Očekivani pozitivniji uticaj eventualnog Bajdenovog izbora i njegova gledanja na stanje i perspektive integracije u EU imaće posledično i pozitivnije efekte na dalju evoluciju Unije, pa time i na njenu spremnost da se, nakon konsolidacije, odluči na srednji rok i na možda nešto energičnije korake u pravcu punopravnog uključivanja prostora Zapadnog Balkana u EU. Za sada je, ipak ova prognoza vrlo uslovna, imajući u vidu neizvesnost razvoja u SAD u kontekstu pandemije i buduće ekonomske situacije, kao i neizvesnu internu evoluciju u nekim od ključnih zemalja EU u narednim godinama (npr. izbori za naslednika kancelarke Merkel, francuski predsednički izbori u 2022. g, proces refomi u EU i drugo).

4) Kako ovi izbori utiču na Bregzit?

Proces izlaska Velike Britanije iz Evropske unije je, između ostalog, i najveći simbolični pokazatelj trenda dugoročnog slabljenja evropske integracije i vizije ujedinjene Evrope, bez obzira na to na koji način će doći do rešenja sadašnjih, još uvek vrlo neizvesnih pregovora o odnosima EU i UK nakon prelaznog perioda posle 2020. godine. Rezultati izbora u SAD će bez sumnje imati određeni, iako indirektni i delimični uticaj na ponašanje političkih predstavnika, posebno onih u Velikoj Britaniji (naročito zbog poznate osetljivosti američke političke elite, uključujući obe partije u Kongresu, na stanje u Irskoj). Moje mišljenje je da će racionalni ekonomski interesi prvladati i da će EU i VB, bez obzira na izbore u SAD, ipak pronaći rešenja za buduće odnose, na što bi Bajdenova pobeda ipak mogla da ima veće efekte, nego u slučaju pobede Trampa.
[contact-form-7 id=“1383″ title=“Pretplata“]

Objava Duško Lopandić – Američki izbori i budućnost EU se prvo pojavila na Novi treći put.

Verovatnoće za pobedu

Očekivanja i procene su da će Potpredsednik Bajden pobediti na američkim izborima. Da su normalna vremena, i da nije još svež u sećanju šok od pre četiri godine kada je Tramp pobedio uprkos sličnim predviđanjima analitičara – ove procene bi bile maltene garantovane, uzevši u obzir da dva dana pre izbora, Bajden ima jasnu prednost u četiri najvažnije swing države: na severu u Viskonsinu i Pensilvaniji, i na jugu na Floridi i u Arizoni.

Predsednik Tramp je iznenadio ceo svet pre četiri godine, i pobedio Hilari Klinton u sve ove četiri države (istina minimalnim razlikama, od manje od 1%, osim u Arizoni gde je imao prednost od 4%) – što mu je u konačnici omogućilo pobedu u elektorskom koledžu uprkos činjenici da je osvojio čak tri miliona glasova manje od Hilari Klinton. New York Times / Sienna College ankete sada daju prednost Potpredsedniku Bajdenu od 3% na Floridi do čak 11% u Viskonsinu.

Real Clear Politics prosek svih relevantnih anketa daje prednost od oko 7% Potpredsedniku Bajdenu na nivou celih SAD, tako da bi uprkos oprezu spomenutom na početku, i uprkos arhaičnim i nepotrebnim devijacijama u procesu demokratskog odlučivanja koje uvodi elektorski koledž, ovo ipak trebalo da bude gotova trka, čak sa mogućom sweep pobedom Bajdena, koja bi podrazumevala da i Senat pređe iz republikanske u demokratsku većinu.

Ekonomska predviđanja

U ovom poslednjem slučaju (demokratski sweep), ekonomski efekti bi bili najbolji – kako po SAD, tako i po ceo svet. Moody’s Analytics procenjuje da bi u ovom scenariju američki realni BDP rastao prosečno 4,2% godišnje, sa prosečnom nezaposlenošću od samo 5,4% tokom četiri godine Bajdenovog mandata. U (malo verovatnoj, ali najrelevantnijoj za poređenje ekonomskih efekata predloženih politika) republikanskoj sweep pobedi na izborima, gde Tramp osvaja drugi mandat, Senat ostaje pod republikanskom kontrolom, a Predstavnički dom se takođe vraća pod republikansku kontrolu – prosečni BDP rast tokom 2020-2024. bi bio 3,1% (1,1% manje nego u prvom scenariju), a prosečna nezaposlenost bi bila 6,4% (1,0% više nego u prvom scenariju).

Bez ulaženja u dublju analizu, osnovna razlika između ova dva ekonomska pristupa je u osnovi namera Potpredsednika Bajdena da fokus ekonomske politike bude na prednostima za domaćinstva sa nižim i srednjim primanjima, kao i na nastavku globalno integrisane trgovinske politike SAD, sa snažnim investicijama u sprečavanje klimatskih promena i u infrastrukturu.

Ovo bi bilo finansirano budžetskim deficitom i vraćanjem korporativnih i ličnih poreza na nivo pre Trampovih poreskih olakšica uvedenih početkom njegovog aktuelnog mandata (porez na korporativni profit bi se povećao sa 21% na 28%, najviše poresko opterećenje za privatne prihode bi se vratilo na 39,6%, a uvela bi se i posebna poreska opterećenja za prihode od dividendi i kamata od preko 1 milion dolara godišnje). Procenjuje se da bi, u socijalno odgovornom maniru, čak 75% poreskog opterećenja podnelo 1% poreskih obveznika na vrhu skale primanja.

Predsednik Tramp, nasuprot ovome, obećava nastavak trgovinskih „ratova“, političko/ekonomski izolacionizam SAD, nastavak poreskih olakšica uvedenih na početku njegovog mandata (koje kumulativno „koštaju“ američku saveznu kasu 1,9 trilion dolara od 2020 – 2030). Istini za volju, i Tramp predlaže ambiciozan program infrastrukturnih investicija (vredan čak 1 trilion dolara tokom naredne decenije), ali sa druge strane uvodi mere štednje smanjujući finansiranje za zdravstvo, obrazovanje i socijalu u iznosu od 740 milijardi dolara.

U zaključku, sve ukazuje na pobedu Potpredsednika Bajdena. U interesu Amerike, celog sveta i naravno Srbije (nasuprot pojednostavljenim i kratkoročnim tumačenjima naših interesa, kao da oni mogu ići mimo celog sveta) – nadajmo se da je ovaj put ova procena tačna, i da ćemo već u sredu imati jasan rezultat američkih izbora.

[contact-form-7 id=“1383″ title=“Pretplata“]

Objava dr Ivan Stefanović – američki izbori i ekonomija se prvo pojavila na Novi treći put.

Danas se u 14 saveznih država SAD održavaju unutarpartijski izbori Demokratske partije koji mogu odrediti protivkandidata aktuelnom predsedniku Donaldu Trampu na novembarskim predsedničkim izborima.

Do sada je raspoređeno 155 delegata koji dolaze iz Ajove, Nju Hempšira, Nevade i Južne Karoline, a danas će im biti prirodato još 1357 delegata iz: Alabame, Arkanzasa, Kalifornije, Kolorada, Mejna, Masačusetsa, Minesote, Severne Karoline, Oklahome, Tenesija, Teksasa, Jute, Vermonta i Virdžinije. Uz ove savezne države, glasaju i birači u Američkoj Samoi, kao i demokrate u inostranstvu. Za osiguravanje predsedničke nominacije potreban je 1991 delegat.

Pobednik današnjeg „super utorka“ biće veliki favorit u daljoj trci.

Raspoređeni delegati:

Rezultati i istraživanja po državama:

Ukoliko ste zainteresovani za temu izbora u SAD i želite da saznate više o trci demokrata, prijavite se za naš događaj koji će biti organizovan u petak 06.03.2020. u 18h u Desk&more kod Vuka (Bulevar kralja Aleksandra 79, Beograd)

05:52 Odjavljujemo blog za danas! Hvala na čitanju. Vidimo se u petak na događaju „Američki izbori 2020 – ko ima šanse protiv Trampa?“ da uživo detaljnije analiziramo rezultate današnjih izbora.

05:50 Nakon pristizanja rezultata iz većih gradova u Teksasu, vođstvo Sandersa se smanjuje i trenutno je 1,2%. S obzirom da je ovo druga najveća država u kojoj se danas glasalo, pobednik ove zemlje može se smatrati nezvaničnim pobednikom celog „super utorka“.

05:48 Bajden je pobednik u 8 država, Sanders u 3. Tri države u ovom trenutku još uvek nemaju jasnog pobednika, iako liči da će Sanders uskoro biti proglašen pobednikom Kalifornije. U Mejnu je trka izuzetno tesna, svega nekoliko stotina glasova u ovom trenutku razdvaja vodeće kandidate.

05:01 Sanders vodi u Kaliforniji, zemlji koja nosi najveći broj delegata.

03:41 Sve ažurirane rezultate možete ispratiti na našoj interaktivnoj mapi na vrhu bloga.

03:11 Minesota: Bajden ubedljivi pobednik. U Teksasu se povećava razlika u korist Sandersa.

02:17 Izlazne ankete iz Masačusetsa:

02:10 Izlazne ankete iz Alabame:

02:10 Izlazne ankete iz Američke Samoe:

02:10 Izlazne ankete iz Severne Karoline:

01:51 CNN projekcija pobednika:

Alabama – Bajden
Mejn – Sanders i Bajden, rano za proglašenje
Masačusets – Sanders, Bajden i Voren, rano za proglašenje
Oklahoma – Bajden i Sanders, rano za proglašenje

01:51 U 2h se zatvaraju birališta u:

Alabami (52 delegata)
Mejnu (24 delegata)
Masačusetsu (91 delegata)
Oklahomi (37 delegata)
Tenesiju (64 delegata)
Teksasu (228 delegata) – El Paso se zatvara u 3h.

01:41 Blumberg osvojio Američku Samou (teritorija nosi 6 delegata).

01:30 U Mejnu je još uvek tesna borba.

01:30 Zatvaraju se biračka mesta u Severnoj Karolini. Bajden pobednik! Severna Karolina je treća najveća zemlja u kojoj se večeras glasa.

01:15 Izlazne ankete iz Virdžinije:

01:15 Izlazne ankete iz Vermonta:

01:10 Procene su da je Bajden u Virdžiniji zabeležio bolji rezultat od očekivanog na konto rezultata Majka Blumberga.

01:06 Crno stanovništvo Virdžinije glasalo je:

Bajden – 63%
Sanders – 18%
Blumberg – 10%
Voren – 7%

01:04 Uskoro očekujemo detaljnije rezultate iz Virdžinije i Vermonta.

01:01 CNN: Bajden pobedio u Virdžiniji (99 delegata nosi država), Sanders u Vermontu (16 delegata nosi država).

01:00 Birališta su zatvorena u Vermontu i Virdžiniji! Uskoro očekujemo prve projekcije.

00:52 Izlazna anketa NBC vezana za super utorak:

Od ukupnog broja izašlih birača:
18-29 godina – 13%
30-44 godina – 23%
45-64 godina – 35%
65+ godina – 29%

00:45 Za 15 minuta se zatvaraju biračka mesta u Virdžiniji i Vermontu. Ubrzo po zatvaranju očekujemo prve rezultate ovih izbora.

00:43 Ankete CBS i CNN govore da je u svim državama u kojima se danas glasa zdravstvena zaštita najvažnije političko pitanje.

00:00 Kako se birači u Virdžiniji ideološki identifikuju prema CNN izlaznoj anketi:

– veoma liberalni 20%
– donekle liberalni 34%
– umereni 38%
– konzervativni 8%

23:45 Majk Blumberg odbacio glasine da će ovo biti njegovo prvo, a ujedno i poslednje izborno veče. Rezultate večeras dočekuje u Floridi i na taj način pokazuje da će u trci ostati barem do 17. marta kada se glasa u ovoj zemlji.

23:42 Šta birači Kalifornije misle o kandidatima:

Berni Sanders – 70% pozitivno, 27% negativno (+43%)
Elizabet Voren – 67% pozitivno, 26% negativno (+41%)
Džo Bajden – 61% pozitivno, 31% negativno (+30%)
Majk Blumberg – 60% pozitivno, 30% negativno (+30%)

23:37 Šta birači Kolorada misle o kandidatima:

Elizabet Voren – 72% pozitivno, 25% negativno (+47%)
Džo Bajden – 63% pozitivno, 29% negativno (+34%)
Berni Sanders – 63% pozitivno, 35% negativno (+28%)
Majk Blumberg – 41% pozitivno, 52% negativno (-11%)

23:34 Prema izlaznoj anketi CBS News, u državama super utorka, demokratski birači smatraju da bi sledeći predsednik:

– trebalo da se vrati Obaminim politikama – 43%
– trebalo da bude liberalniji – 39%
– trebalo da bude konzervativniji – 11%

23:17 Prema merenju Kantar/CMAG, kandidati su na TV, radio i digitalne reklame u državama u kojima se danas glasa potrošili sledeće sume novca:
Blumberg – 234,6 miliona $
Stajer – 45 miliona $
Sanders – 18,4 miliona $
Klobučar – 4,8 miliona $
Butedžedž – 2,5 miliona $
Bajden – 2,2 miliona $.

23:05 Izlazne ankete:

Virdžinija:
17% birača je danas odlučilo za koga će glasati
30% birača je odluku donelo u prethodnih nekoliko dana
11% birača je donelo odluku u februaru
41% birača je donelo odluku ranije

56% je glasalo za kandidata za kojeg smatra da ima najveće šanse da pobedi Donalda Trampa, a 41% za kandidata sa kojim se najviše slaže.

Severna Karolina:
9% birača je danas odlučilo za koga će glasati
24% birača je odluku donelo u prethodnih nekoliko dana
25% birača je donelo odluku u februaru
42% birača je donelo odluku ranije

62% je glasalo za kandidata za kojeg smatra da ima najveće šanse da pobedi Donalda Trampa, a 36% za kandidata sa kojim se najviše slaže.

22:08 Prve izlazne ankete možemo očekivati već oko 23h po našem vremenu.

21:48 Kamala Haris izjavila da nije još uvek odlučila da li će i koga podržati u trci za kandidata demokrata.

21:41 Predsednički kandidat Majk Blumberg danas je na pitanje medija o učešću Elizabet Voren u trci izjavio da je on mislio da se ona povukla iz iste.

21:21 Prema istraživanjima javnog mnjenja, najneizvesnija trka večeras vodiće se u Teksasu, Juti, Tenesiju i Masačusetsu.

21:21 Bivši potpredsednik Džo Bajden večeras je favorit u državama juga: Tenesiju, Oklahomi, Arkanzasu, Alabami i Severnoj Karolini, kao i u Virdžiniji.

21:19 Prema proseku istraživanja koja su urađena 1. i 2. marta, Berni Sanders važi za favorita u: Kaliforniji, Juti, Koloradu, Minesoti, Teksasu, Mejnu, Vermontu i Masačusetsu.

21:16 Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, kandidatkinja Elizabet Voren izgubiće večeras izbornu trku u svojoj matičnoj državi Masačusets.

21:15 Na osnovu podataka Kantar/Campaign Media Analysis Group, predsednički kandidat Majk Blumberg je na TV reklame do sada potrošio 658 miliona dolara, što je više od svih ostalih kandidata zajedno.

21:13 Pojavile su se informacije da bi senatorka Kalifornije i bivša kandidatkinja za predsedničkog kandidata demokrata Kamala Haris mogla da podrži Džoa Bajdena u trci.

21:07 Bivši gradonačelnik Njujorka i milijarder večeras će se po prvi put pojaviti na glasačkim listićima. U prve četiri države Blumberg nije učestvovao na izborima zato što je u trku ušao među poslednjima, u novembru 2019.

21:00 U zemljama koje danas glasaju živi oko 130 miliona ljudi, što je 10 puta više nego u prve 4 države u kojima se glasalo. Glasanje večeras traje do 1h posle ponoći u Vermontu i Virdžiniji i tada već možemo očekivati prve rezultate. U Kaliforniji se glasa do 5h po srpskom vremenu.

20:29 Podršku Džou Bajdenu juče je pružio i bivši predsednički kandidat i bivši kongresmen iz Teksasa Beto O’Rurk.

20:28 Nakon izbora u Južnoj Karolini svoje kandidature povukli su Tom Stajer, Pit Butedžedž i Ejmi Klobučar. Na jučerašnjem predizbornom mitingu Džoa Bajdena u Dalasu, Teksas, Butedžedž i Klobučar javno su podržali bivšeg potpredsednika.

20:25 Do sada je raspoređeno 155 delegata i to na sledeći način:
Berni Sanders – 60
Džo Bajden – 54
Pit Butedžedž – 26
Elizabet Voren – 8
Ejmi Klobučar – 7

20:23 Tokom današnjeg dana glasa se u sledećim državama koje nose broj delegata naveden u nastavku:
Alabama – 52
Američka Samoa – 6
Arkanzas – 31
Kalifornija – 415
Kolorado – 67
Mejn – 24
Masačusets – 91
Minesota – 75
Severna Karolina – 110
Oklahoma – 37
Tenesi – 64
Teksas – 228
Juta – 29
Vermont – 16
Virdžinija – 99
Demokrate u inostranstvu – 13

Objava [BLOG UŽIVO] Super utorak se prvo pojavila na Novi treći put.

Danas se u Ujedinjenom Kraljevstvu održavaju izbori koji se u medijima često nazivaju izborima decenije. Građani ove zemlje danas odlučuju ne samo o tome ko će njihovu zemlju voditi u narednom periodu, već neposredno odlučuju i o tome da li će i kako napustiti EU. Ako je verovati predizbornim anketama, Boris Džonson i njegova Konzervativna partija će bez većih problema pobediti na današnjim izborima, a ukoliko je verovati njegovim obećanjima, to znači da pre kraja januara UK više neće biti član EU. Specifičan izborni sistem, ipak, može biti problem za vladajuće. Usled velikog broja anketa koje su se prethodnih dana pojavile u medijima, opozicioni birači i pojedini političari počeli su da kalkulišu i da pozivaju građane da glasaju za najjače opozicione kandidate u svim izbornim jedinicama. Glasanje je počelo danas u 7h po lokalnom vremenu i traje do 22h.

Zvanični rezultati:

01:30 Završavamo naš večerašnji blog. Pri vrhu bloga možete videti najnovije rezultate koje ćemo ažurirati u kontinuitetu. Hvala svima na praćenju, bio je ovo dug dan!

23:52 Iako je prethodnih dana bilo najava da bi Boris Džonson mogao imati problema sa osvajanjem poslaničkog mesta u svojoj izbornoj jedinici, taj problem dogodio se liderki Liberalnih demokrata. Kako stvari stoje, Džo Svinson je izgubila svoje poslaničko mesto.

23:38 Funta je porasla i trenutno je na najvišem nivou od maja 2018. godine.

23:28 Poraz u velikoj pobedi: Škotska će sada imati odrešene ruke za pokretanje glasanja o nezavisnosti.

23:20 Nikola Tomić za Novi treći put: Ukoliko se rezultati prvih izlaznih anketa pokažu tačnim, ovo će biti najteži poraz laburista od 1935, odnosno dominantna većina konzervativaca kao u doba Margaret Tačer.

„Na stranu sve naknadne pameti, malo ko je očekivao baš ovako ubedljiv trijumf Borisa Džonsona, posebno nakon krize koju je njegova kampanja imala u samom finišu“.

„Ipak, izgleda da je poruka „Hajde da konačno završimo Bregzit“ bila važnija od socijalnih problema koje su potencirali laburisti, kao i da su građani Velike Britanije umorni od daljeg razvlačenja te teme, koje bi donela vlada laburista i liberalnih demokrata“.

„Analize će tek pokazati, sada deluje i da je „taktičko glasanje“ u opoziciji potpuno zakazalo. Prilično sam uveren i da je lider laburista Džeremi Korbin preveliko opterećenje za tu partiju, što zbog svoje biografije i ličnosti, što zbog imidža tvrde levice koju birači očito ne žele“.

23:11 Konačno možemo da kažemo – UK će napustiti EU 31. januara 2019.

Takođe, konačno možemo da kažemo – Džeremi Korbin neće biti više lider laburista.

Ali, ostaje pitanje hoće li izlazak iz EU biti no-deal ili deal.

23:05 Pred UK se sada nalazi znatno lakši put do Bregzita. Sada je već lako reći – nakon 31. januara će Ujedinjeno Kraljevstvo biti izvan Evropske unije.

23:03 Konzervativna partija uspela je da obezbedi široku većinu. Istovremeno, Laburistička partija je zabeležila jedan od najgorih rezultata u novijoj istoriji.

23:02 Izlazna anketa:
Konzervativna partija: 368
Laburistička partija: 191
Škotska nacionalna partija: 55
Liberalne demokrate: 13
Plaid Cymru: 3
Zelena partija: 1
Bregzit partija: 0
Ostali: 22

22:50 Novinar Sun-a: U ovom trenutku deluje da su šanse za većinu konzervativaca i hung parliament „50-50“.

22:12 Utisak je da će u Londonu konzervativci zabeležiti lošiji rezultat od očekivanog, ali ima naznaka da bi to moglo biti nadoknađeno u regijama koje su glasale za laburiste, ali i za izlazak iz EU 2016.

22:00 Ostalo je još sat vremena do kraja glasanja! Glasanje za sada odaje utisak da će izlaznost biti veća nego prethodnih godina, kao i da će rezultati biti nešto drugačiji od očekivanih.

20:24 Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike ostaje uzdržan od komentarisanja eventualnog ishoda izbora. „Kod većinskih izbornih sistema teže je unapred utvrditi precizne rezultate, s obzirom da u pojedinim izbornim jedinicama odlučuje tanka većina. Kod proporcionalnog sistema je mnogo lakše prognozirati“, izjavio je Subotić u kratkoj izjavi za Novi treći put. „Ipak, ako je verovati anketama, Džonson će imati lakšu situaciju nego što je bio slučaj do sada i lakše će moći da okonča ovu fazu Bregzita“.

Subotić navodi da bi hung parliament doneo nove probleme i fragmentisan parlament. „To je netipično stanje za politički sistem UK, iako je i u prethodnom mandatu to bila situacija. To bi bio jedan eksperiment koji ne bi odgovarao ni UK, ni EU“.

Boris Džonson bi trebalo da pobedi, zaključuje Subotić. „Pobeda bi mu omogućila da sprovede svoj deal i da uradi sve ono što je predstavio kao svoje prioritete“.

Kada je u pitanju eventualni novi referendum, Subotić ne isključuje tu mogućnost u slučaju da novu većinu mogu da formiraju laburisti, liberali i regionalne partije.

19:57 Najdžel Dods iz severnoirskog DUP odbacio mogućnost saradnje sa Džeremijem Korbinom.

19:52 Nakon što su ljudi završili sa poslom, na pojedinim biračkim mestima se ponovo stvaraju veliki redovi koji se završavaju van ustanova u kojima se glasa. Do kraja glasanja ostalo je nešto više od 3 sata.

19:25 Simpatizerima Konzervativne partije stižu mejlovi u kojima se navodi da je visoka izlaznost među laburistima. Na dokumentu stoji potpis Džonson. Jedina nedoumica je da li je ovo način da se što više ljudi izvede na glasanje ili je prava uzbuna.

17:31 O Britanskom izbornom sistemu:

650 izbornih jedinica koje biraju po jednog poslanika (533 u Engleskoj, 59 u Škotskoj, 40 u Velsu i 18 u Severnoj Irskoj). Najčešće svaka izborna jedinica ima između 60 i 90 hiljada stanovnika. Kandidat koji osvoji najviše glasova postaje poslanik. Za većinu je potrebno 326 poslanika. Međutim, pošto spiker i njegovih troje zamenika ne glasaju, potrebno je 324 poslanika za većinu. Kada se na to doda i Sinn Féin (partija iz SI) koja ne prisustvuje sednicama, dolazimo do broja 320 ukoliko ponove prethodni rezultat (7 mesta). Preko 45 miliona ljudi ima pravo glasa. Izlaznost je rasla u poslednje vreme, a po današnjim gužvama možda možemo očekivati i veću izlaznost od 69% koliko je ona iznosila 2017. Prve zvanične rezultate očekujemo oko ponoći po našem vremenu i oni stižu iz Njukasla i Sanderlenda.

17:06 Ana, jedna od aktivistkinja Liberalnih demokrata, izjavila je za Novi treći put da će uskoro započeti kampanja pozivanja svih građana, nevezano od toga za koga inače glasaju, da izađu na izbore i daju svoj glas opciji kojoj najviše veruju.

17:00 Sa strane opozicije mogu se čuti pozivi o taktičkom glasanju za najjačeg kandidata u svakoj izbornoj jedinici na osnovu istraživanja YouGov-a. Od vlasti možemo uočiti kampanju protiv taktičkog glasanja time što govore da je glas za svaku opozicionu partiju – glas za Džeremija Korbina.

16:57 Aleksandrija Okasio Kortez, jedna od najpopularnijih kongresmenki u SAD, pozvala je putem Tvitera ljude da izađu na glasanje i prikriveno ih pozvala da glasaju za Laburističku partiju.

16:54 Kampanja Borisa Džonsona danas putem interneta targetira ona mesta u kojima je borba neizvesna i u kojima se prethodnih dana pričalo o taktičkom glasanju. U pitanju je video Džonsona u kojem govori da je targetirana izborna jedinica jedna od ključnih za Bregzit.

15:02 Interesantno istraživanje PoliMonitora: 16.5% svih komentara na Tviteru o kandidatima za poslanike sadržali su uvrede. Od 140.000 analiziranih tvitova, u čak 23.000 je bilo uvreda. Od toga, 150 kandidata je dobilo 96% svih uvreda.

14:48 Dušan Milenković nam šalje sliku sa biračkog mesta na kojem, za sada, nema nikakve gužve.

14:33 Ujedinjeno Kraljevstvo je dobilo od Evropske unije produženje roka za napuštanje do kraja januara. Ovi izbori mogu da otklone sve sumnje da li će i kada do napuštanja EU doći. Sa druge strane, postoje i male šanse da se situacija dodatno zakomplikuje.

14:25 U velikom broju slučajeva, studenti su ti koji prave red na biralištima. Na slici jednog od korisnika Tvitera može se videti situacija na jednom biračkom mestu. Ova slika ide u prilog laburistima.

14:09 Nina Stojaković kaže da je njen utisak da je gužva u gradu pojačana, za šta je dobila i potvrdu od ljudi koji žive u Londonu. Osim toga, situacija u gradu je mirna i turisti koji ne znaju da se danas održavaju izbori – nikada ne bi mogli ni da primete. Nije primećeno puno reklama.

13:53 Naši prijatelji Nina Stojaković i Natan Albahari boravili su prethodnih dana u poseti štabu Liberalnih demokrata. Između ostalog, videli su kako izgleda jedan od poslednjih dana kampanje kandidata Bena Čapelarda.

13:36 Ostanite sa nama do kraja izbornog dana. U toku dana možete očekivati ekskluzivne fotografije iz UK, procene izlaznosti i rezultata, a odmah po zatvaranju biračkih mesta imaćemo i prve nezvanične rezultate.

13:27 Još uvek je rano za bilo kakvu prognozu konačnog rezultata na osnovu izlaznosti, ali možemo se pozabaviti alternativama. Prva govori o širokoj većini konzervativaca i to bi značilo verovatno lak izlazak UK iz Evropske unije najkasnije do 31. januara. Druga mogućnost predstavlja nešto manju većinu konzervativaca koja bi donela veću stabilnost nego što je to sada situacija, ali svakako da ne bi sve išlo glatko za Džonsona u budućnosti. Ako je verovati anketama, drugi scenario je i najrealniji. Preostala dva scenarija, predviđaju ponovo hung parliament (bez većine velikih partija) ili tanku koalicionu većinu laburista. U prvom slučaju, mogli bismo da očekujemo nastavak dosadašnje prakse i nestabilnost društva. U drugom slučaju, gotovo izvesno bi građani UK imali i drugu šansu da se izjasne o Bregzitu, a nakon toga bi takva vlada pala zbog neslaganja unutar te potencijalne većine na pitanjima izvan sfere Bregzita.

11:39 I dalje se mogu uočiti redovi na velikom broju biračkih mesta. To nije čest slučaj u UK, s obzirom da je samo 6% glasača prijavilo redove na izborima 2015. Čini se da je u ovom trenutku taj procenat već preskočen. Ipak, rano je za prognoze šta velika izlaznost znači za potencijalni ishod glasanja.

11:31 Glasala je i liderka Demokratske unionističke partije Severne Irske, dosadašnjeg koalicionog partnera konzervativaca u vladi.

11:26 Nikola Stardžon, lider Škotske nacionalne partije, glasala je u pratnji partnera u svojoj izbornoj jedinici.

11:03 Džo Svinson, lider Liberalnih demokrata, glasala je u pratnji supruga u svojoj izbornoj jedinici.

11:00 Lider najveće opozicione partije Laburističke partije Džeremi Korbin, glasao je u pratnji svoje supruge na severu Londona.

10:00 Laura Kuensberg, novinarka, sinoć je objavila da laburisti stoje jako loše sa glasovima koji su stigli putem pošte. Ova informacija i ne treba puno da čudi jer ovim putem najčešće glasaju najstariji građani koji većinski glasaju za konzervativce, dok se laburisti uzdaju u mlađu populaciju.

09:30 Premijer Ujedinjenog Kraljevstva Boris Džonson glasao je u svojoj izbornoj jedinici u pratnji psa.

09:00 Na velikom broju biračkih mesta uočeni orgomni redovi, negde se čeka i duže od sat vremena za glasanje. Mahom su to biračka mesta gde su laburisti dobili prethodne izbore.

08:00 Glasanje je počelo u 7h po lokalnom vremenu.

Objava [BLOG UŽIVO] Izbori u UK se prvo pojavila na Novi treći put.

Planirani datum za Ujedinjeno Kraljevstvo da napusti Evropsku uniju je 29.03.2019. U periodu od 12. do 14. marta poslanici su u parlamentu glasali o nizu važnih pitanja vezanih za Bregzit. Tako su uslovno odbacili mogućnost izlaska iz Unije bez prethodno postignutog sporazuma, po drugi put su velikom većinom odbacili dogovor koji je premijerka Mej postigla sa evropskim zvaničnicima i odlučili su da zatraže od EU odlaganje prvobitnog datuma za napuštanje. EU je odobrila odlaganje do 22. maja ukoliko sporazum Tereze Mej bude usvojen. U suprotnom, 12. april je rok za napuštanje EU. Postoji i opcija dodatnog produžavanja ukoliko UK bude želele, ali je upitno da li bi to EU odobrila.

23:00 Svi konsultativni predlozi su odbijeni. U ovom trenutku je Bregzit potpuno neizvestan.

22:30 Severnoirski DUP će glasati protiv sporazuma Tereze Mej, ako do glasanja dođe. Iako je u toku dana delovalo da je Bregzit na pragu razrešenja, ovime je verovatno stavljena tačka na svaku mogućnost da taj dogovor zaživi Saga se nastavlja.

21:00 Stiv Bejker, jedan od članova ERG, dobio ovacije od ostalih članova ove grupacije zbog govora u kojem kaže da neće glasati za sporazum Tereze Mej. Kako javljaju mediji, metaforički je rekao i da mu je lakše da buldožerom sruši zgradu Parlamenta u Temzu, nego da glasa za sporazum.

20:47 SkyData je uradila brzinsko istraživanje prema kojem 40% Britanaca misli da bi amandman (M) trebalo usvojiti. 35% misli da ne bi trebalo. Amandman (L) ne bi trebalo usvojiti misli 41% građana, a 37% misli da bi trebalo. Najmanja podrška je za no-deal Bregzit.

20:30 Glasanje je završeno.

20:15 Ijan Dankan Smit, jedan od tvrđih protivnika Tereze Mej u redovima konzervativaca, najavio da bi glasao za sporazum, ako do novog glasanja dođe. Sa druge strane, kruže informacije da oko 30 poslanika konzervativaca i dalje ne žele da podrže dogovor.

20:05 Umesto ustaljene prakse glasanja prisustvom u lobiju, ovog puta poslanici glasaju popunjavanjem listića. Svih 8 amandmana je prisutno na listiću i kod svakog se glasa samo za jednu opciju. Vreme za glasanje je do 20:30, a nakon toga počinje prebrojavanje glasova. Nije poznato da li će se glasovi prebrojavati po amandmanima, ili će se odjednom pregledati ceo listić svakog poslanika. Rezultate možemo očekivati oko 22:15.

20:00 Počinje glasanje o večerašnjim amandmanima.

19:53 Premijerka Škotske izjavila je „da će Bregzit biti samo još gori projekat ukoliko bude usvojen sporazumom koji niko ne podržava i za koji je premijerka morala čak da obeća odlazak da bi ga ljudi podržali“.

19:46 Sve veći broj konzervativaca najavljuje da će glasati za sporazum. Džejkob Ris Mog, lider grupacije tvrdih Bregzitovaca unutar Konzervativne partije, najavio da će glasati za sporazum, osim ako DUP bude otvoreno protiv.

19:45 I dalje je u toku parlamentarna debata o amandmanima o kojima će se uskoro glasati.

18:31 Potencijalni naslednici Tereze Mej na čelu konzervativaca:
– Boris Džonson
– Sadžid Džajvid
– Dominik Rab
– Majkl Gouv
– Džeremi Hant
Više o njima možete pročitati u našem tekstu.

18:30 Najnovija informacija može značiti i definitivnu jedinstvenu podršku Konzervativne partije i DUP njenom sporazumu. Ovo znači da konačno razrešenje Bregzita nikada nije bilo bliže.

18:30 Kao što je i najavljeno, Tereza Mej neće voditi UK u narednoj fazi Bregzita.

18:05 Spekuliše se da bi Tereza Mej danas mogla da predoči plan za odlazak sa funkcije svojim partijskim kolegama poslanicima. U tom slučaju, zahtevala bi da podrže njen predlog ukoliko bude ponovo na glasanju.

17:00
Amandman (B) – UK treba da napusti UK 12. aprila bez dogovora.
Amandman (D) – UK ostaje član EEA i zahteva članstvo u EFTA i ostaje u carinskoj uniji dok se ne nađe dogovor o pitanju granice sa Irskom.
Amandman (H) – UK ostaje član EEA i zahteva članstvo u EFTA, ali ne ostaje u carinskoj uniji.
Amandman (J) – UK treba da pronađe permanentan dogovor sa EU o carinskoj uniji.
Amandman (K) – Predlog laburista. Predviđa da UK treba da nastavi da gaji što bliže odnose sa EU: carinska unija, jedinstveno tržište, prihvatanje novih zakona EU, participacija u evropskim agencijama,…
Amandman (L) – Ukoliko sporazum ne bude usvojen i ukoliko bude odbijen no-deal Bregzit 2 dana pred datum 12. april, premijerka bi bila u obavezi da zaustavi Bregzit.
Amandman (M) – Kakav god bude dogovor u parlamentu, građani bi morali na referendumu da ga odobre.
Amandman (O) – UK treba da održi trgovinske sporazume sa EU u svakom slučaju.

16:53 Večeras se očekuje da glasanje o amandmanima počne oko 20 časova po našem vremenu.

16:48 Pre izlaganja predsedavajućeg, pojavile su se informacije da bi glasanje o planu Tereze Mej i Junkera moglo da bude na redu u petak. Sada nije jasno da li će do toga uopšte doći. Takođe, postoje šanse da bi takav dogovor ovog puta mogao da prođe glasanje u parlamentu s obzirom da su tvrdi bregzitovci u redovima Konzervativne partije, koji su do sada glasali većinski protiv sporazuma, najavili da bi glasali za sporazum ovog puta da bi se izbeglo duže odlaganje Bregzita. Za prolazak je premijerki potrebna i podrška severnoirske DUP, za šta takođe postoje indicije da bi mogla da bude pružena.

16:45 Predsedavajući je ponovio da neće odobriti novo glasanje o sporazumu Tereze Mej, osim ukoliko on ne bude promenjen. Podsećamo, predsedavajući je prethodno već jednom odbio da se o istom predlogu glasa po treći put, pozivajući se na pravilo prema kojem se ne sme isti predlog stavljati na glasanje iznova.

16:40 Podneto je 16 amandmana od kojih je predsedavajući, spiker, donjeg doma Parlamenta UK odabrao 8. Amandmani će biti pod oznakama B, D, H, J, K, L, M i O. Uskoro opširnije o svim amandmanima.

SREDA 27.03.2019.

19:24 Predlog je usvojen.
ZA: 412
PROTIV: 202
UK će zatražiti od EU da se datum Bregzita odloži.

19:18 Očekuje se komotna pobeda predloga. U tom slučaju, od EU će se zatražiti da se Bregzit pomeri do 30.06. ukoliko do sledeće srede bude usvojen predlog sporazuma Mej-Junker. U suprotnom, tražiće se duže odlaganje. Da bi EU odobrila pomeranje datuma, svih 27 članica mora biti za.

19:13 Poslednji amandman kojim je bilo predviđeno „zabraniti premijerki da izađe pred parlament po treći put sa istim predlogom“ je povučen i o njemu se neće glasati. Sada je na glasanju glavni predlog o produžetku člana 50 i pomeranju datuma izlaska iz EU.

19:09 I treći amandman, koji su podneli laburisti, je odbijen.
ZA: 302
PROTIV: 318
Ovaj amandman je predviđao da se datum Bregzita pomeri dovoljno da poslanici nađu većinu za određeno rešenje.

18:54 Odbijen je i drugi amandman, kao i amandman na taj amandman. Ovog puta je razlika bila samo 3, odnosno 2 glasa.

18:38 I pored naredbe vrha partije, 43 poslanika Laburističke partije je glasalo o amandmanu (h). 25 je glasalo ZA, 18 PROTIV. Ostalih 203 poslanikaje poštovalo odluku i nije glasalo.

18:16 Amandman je ovog puta odbijen. Velika većina laburističkih poslanika je bojkotovala glasanje.
ZA: 85
PROTIV: 334
Naredna dva amandmana o kojima će se glasati se odnose na član 50 (pomeranje Bregzita) i na alternative koje UK ima u vezi Bregzita.

18:07 Trenutno se glasa o amandmanu (h) koji je podnela poslanica Nezavisne grupe Sara Volaston. Ovaj amandman odnosi se na pitanje drugog referenduma. Očekuje se da ne bude usvojen. Rezultati glasanja – za desetak minuta.

16:25 U međuvremenu je stiglo i obaveštenje laburista da neće glasati za amandman (h) „ne zbog uverenja, već zbog tajminga“. Ubrzo se oglasila i kampanja „Best for Britain“ koja je, takođe, izjavila da ne podržava amandman zbog tajminga.

16:15 Kampanja „People’s Vote“ koja se zalaže za drugi referendum, naglasila je da neće pozvati simpatizere da glasaju za, niti protiv amandmana danas. Laburistička partija je, takođe, pozvala da se ne glasa, iako je nakon formiranja Nezavisne grupe počela da naginje drugom referendumu.

16:13 PODSEĆANJE: Grupa bivših poslanika Laburističke partije nedavno je napravila Nezavisnu grupu. Osnažena poslanicima iz Konzervativne partije, grupa se zalaže za raspisivanje drugog referenduma. Današnji amandman (h) je predlog članice ove grupe u britanskom parlamentu.

14:21 Još jedan zanimljiv dan u britanskom parlamentu. Pred poslanicima će se danas po prvi put naći i amandman o drugom referendumu pod oznakom (h). Glasanje se očekuje oko 18h po našem vremenu, a mi ćemo i danas ispratiti dešavanja.

ČETVRTAK 14.03.2019.

21:35 Ukoliko do 20.03. bude usvojen predlog sporazuma, biće zatraženo kraće odlaganje Bregzita do 30.06. U suprotnom, biće potrebno duže odlaganje.

20:55 Sutra će se glasati o odlaganju Bregzita. Ukoliko bude pomeren za posle izbora za Evropski parlament, UK će učestvovati na tim izborima krajem maja.

20:54 Tereza Mej u govoru ostavila dve mogućnosti: sporazum koji je postigla sa Junkerom ili drugi referendum koji bi mogao da dovede do ostanka u EU.

20:51 UK treba da odbaci „no-deal“ kao opciju.
ZA: 321
PROTIV: 278

20:43 I pored pobede amandmana kojima je „no-deal“ odbijen, parlament će, ipak, ispoštovati proceduru i glasati o glavnom predlogu – „no-deal“ opciji. Uskoro stižu rezultati, očekuje se komotnija pobeda odbijanja „no-deal“ opcije.

20:22 Večeras se ipak neće glasati o „no-deal“ Bregzitu nakon što je sa 4 glasa prednosti prošao amandman koji predviđa da se „no-deal“ uopšte ne uzima u obzir.

SREDA 13.03.2019.

21:05 Visoki zvaničnik EU odbio mogućnost novih pregovora. „“No-deal“, odlaganje ili ostanak u EU ostaju kao opcije“.

20:30 Škotska nacionalna partija se zalaže za novi referendum.

20:29 Džeremi Korbin ponovio da je sporazum i zvanično mrtav. Pozvao premijerku da raspiše izbore.

20:28 Tereza Mej najavila glasanje o „no-deal“ opciji sutra. Rečeno da će konzervativci glasati po slobodnoj volji.

20:22 Predlog Tereze Mej nije prošao glasanje.
ZA: 242
PROTIV: 391

19:59 Uskoro će uslediti glasanje o sporazumu koji su Tereza Mej i Žan Klod Junker postigli sinoć.

19:47 Džejkob Ris Mog, predsednik ERG, najavio da će većina od oko 80 članova te grupe definitivno glasati protiv sporazuma.

19:45 PROCENA: Poznanici britanskog javnog mnjenja predviđaju da će sporazum biti odbijen sa oko 150 glasova razlike. Računajući da 10 poslanika DUP i poslanici grupe ERG neće glasati za sporazum, Novi treći put smatra da je ova prognoza realna.

19:36 Glavni pregovarač EU Mišel Barnije je rekao da je jedini način da dođe do tranzicije prihvatanje sporazuma. „U suprotnom neće biti tranzicionog perioda“. Veruje se da se ova izjava odnosi na govor Borisa Džonsona u parlamentu. On je naglasio da je „no-deal“ jedini siguran put za Ujedinjeno Kraljevstvo.

19:32 Istraživanja agencije YouGov pokazuju da je porasla narodna podrška sporazumu Tereze Mej, ali je „protiv“ i dalje u blagoj prednosti u odnosu na „za“. Najveći pomak uočen je kod ljudi koji su 2016. glasali za izlazak iz EU.

19:25 Kris Lesli iz Nezavisne grupe optužio laburiste da neće da podrže njihov predlog o narodnom glasanju, tj. drugom referendumu.

19:05 Nezvanično: Istaknuti član ERG, Dejvid Dejvis, glasaće za sporazum. Potencijalna otvorena podrška, mogla bi da povuče još nekoliko poslanika da glasa za.

19:00 Raste broj poslanika koji javno pružaju podršku sporazumu sat vremena pre glasanja.

18:07 Počeo je sastanak ERG, grupe unutar Konzervativne partije koja je najavila glasanje protiv dogovora večeras. Pojedinci tvrde da bi na sastanku moglo da dođe do promene plana.

18:05 U ovom trenutku deluje da će oko 25 konzervativaca koji su glasali protiv sporazuma ranije, sada glasati za. Uz to, očekuje se veći broj odsutnih sa glasanja.

17:58 Ukoliko bi se danas održavali izbori na ostrvu, ankete predviđaju sledeće rezultate:
Konzervativna partija oko 37%
Laburistička partija oko 30%
Liberalne demokrate oko 6,5%
Nezavisna grupa poslanika koji se zalažu za novi referendum oko 10%.
Izborni sistem u UK ide na ruku velikim partijama. Glasa se po izbornim jedinicama, i kandidat sa najviše glasova postaje poslanik za tu izbornu jedinicu.

17:44 Jedini „spas“ za Terezu Mej u ovom trenutku jeste raskrsnica na kojoj se nalaze tvrdi bregzitovci. Naime, preovlađuje mišljenje da će UK u slučaju odbijanja sporazuma večeras, odložiti Bregzit i mnogo mekše napustiti zajednicu sa EU. Iz tog razloga, veliki broj tvrdih bregzitovaca bi mogao da glasa za predlog večeras.

17:32 U ovom trenutku se vodi parlamentarna debata kojoj prisustvuje i premijerka Mej. Glasanje se očekuje oko 20 časova po našem vremenu.

17:30 Današnji dan je obeležilo izlaganje državnog tužioca Džiofrija Koksa o sporazumu koji je sinoć dogovoren. Iako je premijerka Mej i ranije tokom vikenda najavila da je blizu postizanja boljeg dogovora oko granice sa Irskom, tužilac Koks je navodno odbio taj predlog. Zbog toga je premijerka ponovo letela u Brisel na pregovore u ponedeljak uveče. Nakon zvanične konferencije za medije, oči su bile uprte u državnog tužioca od kojeg se očekivalo mišljenje o sporazumu koji je postignut. Ranije danas, Koks je izjavio da je postignut boljitak, ali da ne sme sa stopostotnom sigurnošću da se tvrdi da bi UK samostalno mogla da napusti dogovor koji bi stupio na snagu sa izlaskom iz EU, a koji je vezan za granicu sa Irskom. To izlaganje za sobom je povuklo i saopštenja potencijalnih glasača za sporazum, severnoirske unionističke partije i ERG, grupe unutar Konzervativne partije.

17:23 Za sada je petnaestak torijevaca, koji su na prošlom glasanju glasali protiv sporazuma, najavilo da će ovog puta glasati za.

17:00 Za UK predstoji niz važnih glasanja. Pogledajte grafički prikaz budućnosti Bregzita.

16:53 Na sinoćnjem sastanku Mej-Junker predstavljena su tri dokumenta:
1) zajednički instrument kojim se obezbeđuje to da UK može jednostrano da se povuče iz backstop sporazuma koji predviđa da fizička granica između Irske i Severne Irske nikada ne bude uspostavljena. Ova tačka predstavlja najveći problem u pregovorima dve strane i u pokušaju Tereze Mej da izdejstvuje pobedu na parlamentarnom glasanju.
2) politička deklaracija o budućnosti odnosa dve strane. Ovo je prvi put da se u javnosti govori o odnosu UK i EU nakon Bregzita koji je preokupirao diplomate obe strane. Predviđeno je da odmah nakon Bregzita počnu diplomatski odnosi koji bi poboljšali i pokrenuli odnose UK i Evropske unije.
3) unilateralna deklaracija UK

16:47 Iako je bilo indicija da bi grupa konzervativaca okupljenih u ERG (European Research Group), koji su do sada glasali protiv predloga njihove premijerke, mogla da glasa za sporazum danas, izdato je saopštenje u kojem se navodi da oni „ne mogu da podrže plan“. Slična je situacija i sa severnoirskim DUP-om koji pruža podršku trenutnoj vladi. Oni su, takođe, najavili da bi mogli da promene raspoloženje prema sporazumu, ali su naknadno ipak najavili da neće glasati za.

UTORAK 12.03.2019.

Objava [BLOG UŽIVO] Bregzit se prvo pojavila na Novi treći put.

Građani Bosne i Hercegovine danas obiraju novo rukovodstvo na više nivoa. Ukupno će biti odabrano 518 nosioca mandata i to za 3 pozcije u Predsedništvu, 42 u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, 98 u Predstavničkom domu Parlamenta Federacije BiH, 83 u Narodnoj skupštini Republike Srpske i 289 u Skupštini kantona u Federaciji BiH. Uz to, biće odabrani i predsednik i potpredsednici Republike Srpske. Birališta su otvorena u 7, a glasanje će biti moguće do 19 časova. Ukupno ima 5.804 biračkih mesta, a pravo glasa ima 3.352.933 građana. Izbore posmatra 6424 akreditovanih posmatrača iz zemlje i inostranstva. Izlaznost u 15:00 bila je 37,21%, objavila je Centralna izborna komisija (CIK). Zabeleženo je ukupno 329 kritičnih situacija do 18h, javlja „Pod lupom“. Do ovog trenutka su na izbore izašli Milorad Dodik i Mladen Ivanić, kandidati za srpskog člana Predsedništva BiH, Željka Cvijanović i Vukota Govedarica, kandidati za Predsednika RS. Takođe, na biralištima su se pojavili i kandidati za hrvatskog člana Predsedništva Željko Komšić i Dragan Čović, kandidati za bošnjačkog člana Predsedništva Fahrudin Radončić, Denis Bećirović i Šefik Džaferović i odlazeći član Predsedništva Bakir Izetbegović.

Za najnovije informacije osvežite stranicu!

00:15 Naš blog za večeras je završen! Hvala na poverenju!

00:04 Prvi preliminarni rezultati Centralne izborne komisije:
Izlaznost: 53,36% glasača bez 17 glasačkih mesta sa kojih još uvek nismo dobili rezultate.
Na osnovu 43,42% obrađenih biračkih mesta:
Bošnjački član: Šefik Džaferović 37,97%, Denis Bećirović 33,40%, Fahrudin Radončić 12,35%, Mirsad Hadžikadić 8,55%, Senad Šepić 6,13%
Hrvatski član: Željko Komšić 49,47%, Dragan Čović 38,66%, Diana Zelenika 6,92%
Srpski član: Milorad Dodik 55,15%, Mladen Ivanić 41,98%

23:58 Mladen Ivanić: Verovatno ćemo tražiti da se svi glasovi ponovo prebroje. Uskoro ćete imati prve rezultate za predsednika RS od nas. Verovatno sam pobedio u gradskim sredinama, dok je u seoskim opštinama pobedio Dodik. Još malo čekamo da vidimo konačne rezultate, za sada je rano i ima puno nelogičnosti.

23:50 Uskoro očekujemo prve preliminarne rezultate Centralne izborne komisije.

23:42 „Pod lupom“: Šefik Džaferović 37,3%, Denis Bećirović 32,9% i Fahrudin Radončić 13,91; Željko Komšić 54,25% i Dragan Čović 34,7%; Milorad Dodik 53,9% i Mladen Ivanić 42,8%. Najneizvesnije je kada je u pitanju bošnjački član Predsedništva. Kada su u pitanju rezultati za predsednika RS: Cvijanović 54,1%, Govedarica 45,8%.

23:35 Milorad Dodik: Na osnovu 85% prebrojanih glasova, razlika između mene i Ivanića je 70.500 glasova. To je nedostižno i pobeda je čista ko suza. Za predsednika RS, Cvijanović ima 20.000 glasova više od Govedarice i očekujemo da do kraja brojanja ta razlika dođe do 50.000. Zahvaljujemo se svima koji su glasali. Mi smo pokazali dominantnost! Ne mogu im pomoći nikakve ambasade koje su im pomagale do sada. Ivanić je kažnjen za kalkulantsku politiku i dobar odnos sa zapadom.

23:24 Rašo Kovačević (SNSD) proglasio pobedu Željke Cvijanović u trci za predsednika Republike Srpske.

23:23 Željko Komšić: Hvala svima na ukazanom poverenju. Čestitam svim kandidatima na ostvarenim rezultatima. Pobedili smo na izborima i ja ću biti hrvatski član u Predsedništvu BiH. Predstavljaću sve građane, nebitno da li su glasali za mene.

23:14 Bakir Izetbegović: Šefik Džaferović je novi predstavnik bošnjačkog naroda u Predsedništvu BiH. Nepoznat ostaje još samo srpski član u Predsedništvu.

23:08 Dragan Čović: Zahvaljujem se prvenstveno hrvatskom glasačkom telu na podršci. Izlaznost je viša nego što smo očekivali. Prema našim informacijama, osvojili smo 150.000 glasova, što je oko 10% više nego što smo očekivali. Bošnjaci su pogurali Komšića i izgleda da će on biti predstavnik hrvatskog naroda u Predsedništvu BiH.

22:48 Savez za pobedu: 42 promila razlika između Dodika i Ivanića u ovom trenutku, u korist Dodika. Bića jako teško reći ko je pobednik.

22:44 SNSD: Na osnovu 82% prebrojanih glasova, Dodik trenutno na 304.000, Ivanić skupio 241.000 glasova.

22:37HDZ 1990: Naša kandidatkinja za hrvatskog člana Predsedništva Diana Zelenika osvojila 30% glasova. Izgleda da Komšić pobeđuje.

22:31 SDA: Na osnovu 68% prebrojanih glasova, razlika između Džaferovića i Bećirovića oko 25.000, a između Komšića i Čovića 110.000.

22:11 SDA proglasio pobedu Džaferovića u trci za bošnjačkog člana Predsedništva BiH.

22:05 SDS: Ivanić 50%, Dodik 48% na osnovu 60% prebrojanih glasova. Govedarica 53%.

22:04 SNSD: Dodik 56%, Ivanić 44% na osnovu 72% prebrojanih glasova. Cvijanović vodi u odnosu na Govedaricu.

21:52 Prema podacima SNSD Dodik i Ivanić u zbiru imaju 99,99%, dok preostala dva kandidata zajedno imaju 0.01%.

Prnjavor.info: U Prnjavoru Dodiku 9.551 glas, Ivaniću 7.073.

21:43 Borba za predstavnika Srba u Predsedništvu BiH je sve žešća. Iz tabora Milorada Dodika kažu da je na osnovu 59,5% prebrojanih glasova on osvojio 200.000 glasova, dok je Ivanić na 153.000. Iz Ivanićevog tabora kažu da Ivanić vodi za 8.000 glasova nakon obrađenih 44,6% glasova.

21:30 PDP: Ivanić 51,6%, Dodik 46,9% na osnovu 21% prebrojanih glasova. I Vukota Govedarica vodi u odnosu na Željku Cvijanović.

21:26 SDA: Džaferović 41,3%; Bećirović 33,1; Komšić 68,2%; Čović 23,1% na osnovu 40,9% prebrojanih glasova.

21:22 PDP: Ivanić vodi u odnosu na Dodika.

21:05 CIK: Izlaznost na današnjim opštim izborima u BiH (bez Bijeljine) je 53,26%. Kada budu dodati preostali glasovi, može se očekivati izlaznost od oko 55,5%.

21:03 SNSD: Na osnovu 37% prebrojanih glasova, Dodik 57%, Ivanić 43%.

20:57 PDP: Ivanić vodi u gradskim sredinama Banjaluke sa 51%.

20:40 SNSD: Na osnovu 20% prebrojanih glasova, Dodik 58,8%, Ivanić 41%. Cvijanović vodi u trci za predsednika RS.

20:20 SNSD: Na osnovu 7% prebrojanih glasova, Milorad Dodik vodi u trci za Predsedništvo BiH u odnosu na Mladena Ivanića za 4.000 glasova.

20:15 SDA: Komšić, za sada, ima veću podršku od Čovića.

20:08 SNSD: Na osnovu 4% prebrojanih glasova, razlika između Dodika i Ivanića 2.000 glasova.

20:00 NEZVANIČNO: U trci za bošnjačkog člana Predsedništva BiH vodi Šefik Džaferović iz Stranke demokratske akcije, a za hrvatskog člana Dragan Čović iz Hrvatske demokratske zajednice BiH.

19:54 SBB: U celoj BiH izlaznost minimum 53%, očekujemo istorijski dobre rezultate.

19:52 NEZVANIČNO: U Banjaluci izlaznost veća od 60%.

19:50 „Pod lupom“ oko 23h izbacuje prve projekcije rezultata.

19:35 SDP: Denis Bećirović može proglasiti pobedu već sada.

19:28 U Beogradu izlaznost 60% (36/60).

19:15 Prve nezvanične rezultate možemo očekivati relativno brzo.

19:10 SNSD Milorada Dodika: Izlaznost između 50 i 55 procenta, očekujemo pobedu!

19:00 Glasanje je zvanično završeno!

18:45 Sledeća konferencija CIK na kojoj će biti reči o konačnoj izlaznosti zakazana je za 21h.

18:40 U Sarajevu birači i dalje pristižu na birališta u velikim brojevima.

18:13 Izlaznost po entitetima u 15h: Federacija BiH – 34,65%, Republika Srpska – 41,81%, Brčko distrikt – 32,26%. U isto vreme 2014. godine, izlaznost u FBiH je bila 2% viša, a u RS 1,5% manja.

17:50 Očekivana izlaznost na kraju dana: 56,73%.

17:20 U Vogošći uočeno popunjavanje glasačkih listića u kolima (Klix.ba).

17:01 Centralna izborna komisija: Do 15h glasalo 37,21% birača u celoj BiH.

16:54 Dodik za Sputnjik: Da nije nepristojno, već bih proglasio pobedu.

16:24 CIK za 17h zakazao sledeću konferenciju na kojoj će biti objavljeni podaci o izlaznosti do 15h.

16:18 Do 15h u Livnu i u Tomislavgradu glasalo 26,5%, u Drvaru 42,9%.

16:12 NEZVANIČNO: Izlaznost do 14h na pojedinim biračkim mestima u okolini Banjaluke prešla 40%. Izvor: AlJazeera.

16:06 U Mostaru do 15h glasalo 34,3%.

16:05 Sumnja se na postojanje „bugarskog voza“ u Goraždu (Klix.ba).

16:04 U poslepodnevnim satima mnogo veća izlaznost nego u jutarnjim.

15:47 Do 14h zabeleženo 240 kritičnih situacija, javlja „Pod lupom“.

15:09 U Banjaluci primetne gužve na biralištima.

14:49 6yka: U Banjaluci do 11h glasalo 17,98% birača.

14:22 Prema mišljenju političkih analitičara, ovi izbori bi mogli da budu najneizvesniji u poslednjih nekoliko ciklusa. Pojedina istraživanja govore da bi duel Dodik-Ivanić mogao biti žestok i svaki glas bi mogao odlučiti ko će biti budući srpski član Predsjedništva BiH.

14:12 NEZVANIČNO: U Banjaluci je do 10h glasalo 16,68% birača.

14:10 CIK: Prvi rezultati oko ponoći.

14:06 Iz udruženja „Pod lupom“ koja posmatra izbore kažu da je otvaranje biračkih mesta prošlo bez većih incidenata.

13:20 Prema podacima Centralne izborne komisije, izlaznost do 11h u celoj BiH je 11,41%, tačnije oko 385.000. U isto vreme pre 4 godine je izlaznost bila 14,22%.

Objava [BLOG UŽIVO] Izbori u BiH se prvo pojavila na Novi treći put.

Građani Makedonije danas odlučuju o svojoj budućnosti. Prvog dana referenduma glasali su Makedonci u dijaspori i u zatvorima. Drugog dana glasanja, birališta su otvorena u 7, a glasanje će biti moguće do 19 časova. Ukupno ima 3.513 biračkih mesta, a pravo glasa ima 1.806.336 građana. Da bi referendum bio uspešan, potrebno je da glasa barem 903.169 građana. Prema nekim procenama 15% od ukupnog broja birača ne živi u Makedoniji i u skladu sa tim je realno potrebna izlaznost veća od 60% za uspeh referenduma. Izlaznost u 18:30 bila je 34,76%, objavila je Državna izborna komisija (DIK). Zabeleženo je ukupno 19 manjih incidenata. Premijer Zaev i ministar spoljnih poslova Dimitrov su iskoristili svoje biračko pravo i glasali. Predsednik Ivanov je ranije najavio da neće izaći na referendum.

23:00 Kako su rezultati poznati i ne mogu biti značajno drugačiji od onih koji su trentuno poznati, zaključujemo ovaj blog. Hvala na praćenju i na poverenju!

22:59 Procesuirano je tačno 3.240 od 3.513 biračkih mesta. Izlaznost je na nivou od 36,41%, a od toga je za opciju ZA glasalo 91,38%, odnosno 550.576 birača.

22:46 91,03% obrađenih biračkih mesta. Izlaznost: 36,36%, ZA: 91,41%, PROTIV: 5,70%.

22:10 Nakon 80,3% procesuiranih biračkih mesta, izlaznost je na 35,90%, dok je ZA glasalo 91,20%, odnosno 458.053 birača.

21:39 Dve trećine biračkih mesta su pregledane. Izlaznost: 35,35%, ZA: 91,07%, PROTIV: 5,97%.

21:25 Ali Ahmeti, predsednik albanske partije DUI, rekao je da nema vremena za gubljenje na izbore i da je vreme da parlament donese odluku.

21:12 Trećina Makedonaca sa pravom glasa, danas je glasala ZA na referendumu.

21:05 Veliki broj građana se žali da zbog neuređenog biračkog spiska nije mogao da glasa na referendumu. Nakon 50% prebrojnih biračkih mesta, opcija ZA je i dalje na 91%, dok je opcija PROTIV na 6%.

20:43 Trećina glasova je prebrojana: 91% ZA i dalje.

20:40 Mickoski je naglasio i da su NATO i EU strateški prioriteti VMOR-DPMNE. Takođe, naveo je da u Makedoniji žive Makedonci, da im je identitet makedonski kao i jezik, a da su im preci Makedonci.

20:33 Hristijan Mickoski, predsednik VMRO-DPMNE se obraća javnosti. Makedonija će pobediti, a narod je rekao šta misli o dogovoru Zaeva i Ciprasa – rekao je Mickoski.

20:27 Prebrojavanje je gotovo na 22,89% biračkih mesta. Za je glasalo 90,79%, a protiv samo 6,20%

20:15 Prvi rezultati: 91% građana glasalo ZA!

20:00 Zaev: 95% izašlih ZA!

19:55 Boban Stojanović za NTP: Jako niska izlaznost je iznenađujuća. Ovo je jasan pokazatelj neodgovornosti makedonskih birača da utiču na najbitnije pitanje koje utiče na Makedoniju već decenijama. Ovo pitanje se ticalo i položaja u ovom delu sveta i na sve ono što će Makedoniju u budućnosti da sačeka. Čini mi se da Zaev ne treba da podnese ostavku. On je napravio neočekivan korak napred. Ja mislim da bi za Makedoniju bilo jako dobro da se elja Zaeva ostvarila i da bi na taj način ostavila jedan veliki problem iza sebe. Ostaje pitanje da li će preuzeti na sebe političku odgovornost ili će je prebaciti na građane koji ovog puta zaista jesu pokazali neodgovornost masovnim neizlaskom na referendum koji se ticao njihove budućnosti. Ja ne bih voleo da Zaev podnese ostavku, ali to je pitanje njegove političke budućnosti i toga kako on vidi ove rezultate. Nisam siguran da će referendum uticati na pregovore Beograda i Prištine, ali je jasan pokazatelj da trenutno nije najbolje vreme za rešavanje nekih starih konflikata, već njihovo zamrzavanje i ostanak na statusu kvo. Nije dobro što je referendum ovako okončan i moguće je da se ovakav rezultat prelije na odnose Beograda i Prištine. Zaev i rukovodstvo Makedonije mora dobro da razmisli na koji način sada da pristupi problemu i da pokuša da ga reši. Potpuno bismo drugačije razgovarali da je izlaznost bila viša i jedini krivac za to su građani Makedonije.

19:47 Zaev proglasio referendum uspešnim i pozvao opoziciju da poštuje demokratsku odluku građana. U suprotnom, zapretio vanrednim parlamentarnim izborima koji u ovom trenutku nisu dobrodošli VMRO-DPMNE.

19:35 Ispred Sobranja su okupljeni protivnici promene imena.

19:03 Izlaznost u 18:30 je bila 34,76%, odnosno 623.147 glasova. Referendum je završen bez 50% izašlih građana. Najveća izlaznost u opštini Saraj (67,62%), a najmanja u Novom Selu (16,22%).

19:00 GLASANJE JE ZAVRŠENO! Uskoro možemo očekivati konačnu izlaznost i prve rezultate referenduma.

18:41 Ostalo je još manje od 20 minuta do zatvaranja birališta. Nema velike gužve na biračkim mestima.

17:39 U 17:00 izlaznost je 28,95% (520.814). Još dva sata je ostalo do kraja glasanja i deluje gotovo nemoguće da na izbore izađe 50% građana. Najveći broj građana izašao je u opštini Saraj – 54,21%, a najmanje njih u Novom Selu – 13,8%. Ukoliko trend ovog glasanja isprati trend sa prethodnih izbora, broj izašlih građana će biti nešto ispod 34%. Uz očekivani rast u poslednja dva sata, možemo očekivati izlaznost od oko 35%. U svakom slučaju, uspeh referenduma je gotovo nemoguć.

17:02 Uskoro očekujemo novi presek stanja izlaznosti. Situacija u Makedoniji je mirna i teško je očekivati da će izlaznost preći 50%.

16:15 Na kratko je pao sajt Državne izborne komisije. Podaci nisu promenjeni.

16:04 U 15:00 izlaznost na referendumu u Makedoniji je 22,65%, odnosno 407.573 glasača. Albanci nešto više izašli u prethodna dva sata od proseka iz prvih 6 sati glasanja. U opštini Saraj na severu najveća izlaznost – 36,57%, a najmanja u Novom Selu na istoku – 9,97%.

15:25 Kada se uporede izlaznosti sa prethodnih glasanja sa današnjom izlaznošću, projekcija je da će na referendum izaći 32,05% birača. Ukoliko ne bude drastično veća izlaznost u satima koji predstoje, referendum neće biti uspešan.

14:11 U 13 časova je izlaznost 15,64% prema podacima Državne izborne komisije. Najbolja izlaznost u opštini Centar – 26,29%. U delu gde su Albanci većina i dalje je izlaznost nešto niža od proseka. Na izborima 2017. godine je izlaznost u 13:00 bila 27,3%, dok je na parlamentarnim izborima 2016. do 13h na glasanje izašlo 34,37% birača.

13:48 Izlaznost do 11 časova u Makedoniji je 8,10% prema poslednjim podacima DIK. U proseku je nešto slabija izlaznost u regionu gde većinsko stanovništvo čine Albanci.

Objava [BLOG UŽIVO] Referendum u Makedoniji se prvo pojavila na Novi treći put.

Sukob na relaciji Merkel – Zehofer

Dvoje lidera partija pre nekoliko dana ušli su u otvoren sukob po pitanju migranata. Odmah nakon izbora prošle godine, bilo je jasno da će CSU morati da se vrati svojoj izvornoj politici po mnogim pitanjima, među kojima je i pitanje migranata. Razlog zbog kojeg je ovaj zaokret bio neophodan jeste znatno slabiji rezultat CSU u odnosu na izbore 2013, a istovremeno i ogroman skok AfD u Bavarskoj. Hrišćansko socijalna unija (CSU) je sestrinska partija Hrišćansko demokratske unije (CDU) koja funkcioniše samo na teritoriji ove pokrajine. U odnosu na CDU, CSU je uvek više naginjala udesno, međutim, morala je da se približi stavovima koalicionog partnera zarad boljeg ukupnog rezultata na nivou cele Nemačke. Čini se da su je ta pomeranja koštala boljeg rezultata na prethodnim izborima i istovremeno ostavila prostora za novu opciju kao što je Alternativa, na desnom polu. Horst Zehofer, koji u novoj Vladi obavlja i funkciju ministra unutrašnjih poslova, objavio je da sprema plan u 63 tačke kojim će pokušati da reši pitanje migranata. Ovaj plan predviđa da migrantima kojima je prethodno odbijen zahtev za azil u Nemačkoj i koji su se prijavili za azil u nekoj drugoj zemlji, ne bude odobren zahtev. Sukob između Merkelove i Zehofera nastao je navodno samo oko jedne tačke – slanje migranata van granica. Angela Merkel se i dalje zalaže za rešenje na nivou cele EU, dok se Zehofer udaljava od ove ideje i počinje da zagovara stranu da problem migranata mora da se reši u Nemačkoj. Kancelarka je nakon prethodnih izbora i dugih pregovora oko sastavljanja Vlade prošla prilično oštećena što se političke snage tiče. Iz tog razloga je interes Angele Merkel da CSU i SPD po svaku cenu zadrži u Vladi, te zbog toga i ne bi trebalo da čudi što je tokom koalicionih dogovora SPD-u dala značajne ustupke u vidu brojnih resora (finansije, spoljni poslovi, rad i socijalna politika i drugi), iako su socijaldemorkate po rezultatu i rejtingu nikada slabiji. Zehofer je čak izjavio i da će, u slučaju da ne uspe da se dogovori sa Merkelovom oko zajedničkog rešenja, sam krenuti u realizaciju svog plana. U tom slučaju, kancelarki ne bi preostalo ništa drugo osim da smeni svog ministra i na taj način izbaci CSU iz vladajuće većine. Istovremeno sa problemima unutar predizborne koalicije, postizborni partner Angele Merkel, SPD, najavljuje svoj plan za rešenje problema migranata koji će se zasigurno u velikoj meri razlikovati od plana CSU.

Izbori u Bavarskoj

Ankete koje su ovih dana dostupne javnosti pokazuju da javnost sa odobravanjem gleda na poteze Horsta Zehofera u vidu povećanja rejtinga CSU za nekoliko procenata. U ovom trenutku deluje da će CSU osvojiti veći broj glasova na izborima u državi Bavarskoj nego što je osvojio u istoj oblasti kada su se održali savezni izbori prošle godine. U skladu sa tim informacijama, postavlja se i pitanje koliko je iskrena namera Horsta Zehofera da problem migranata bude rešen na duže staze i da li je ovakvo raspoloženje samo predizborna kampanja. Pitanje imigracije u izrazito bogatoj Bavarskoj odnosi se na strahove u sferi bezbednosnih i identitetskih pitanja, koje je CSU-ov diskurs o „redu i zakonu“ ili nativistički diskurs vezan za identitet ranije uspešno pogađao. U situaciji sedenja u Vladi sa Angelom Merkel i tek nefikasnim bunjenjnem oko njene politike “otvorenih vrata” prema imigraciji, preusmerila je podršku ka drugim opcijama poput FDP i AfD koji su najviše porasli što se podrške tiče. Obe konkurentske partije su nastupile konzervativno po pitanju imigracije, FDP upakovano i AfD radikalnije, te je FDP duplirao podršku, a AfD triplirao podršku u Bavarskoj.

Unutrašnji front u CDU

Osim sukoba Angele Merkel sa Zehoferom i njegovom CSU, postoji i rizik od unutarstranačkih previranja koja mogu poremetiti njenu poziciju. Potencijalni pad Vlade i izazivanje novih izbora mogu probuditi poznate unutarpartijske konkurente kancelarke. Pobuna unutar CDU-a sigurno neće doći iz centrističkog pravca od lojalnog Petera Altmajera, ali može doći od desničarskih mlađih elemenata poput Jensa Špana. Iako je kao protivnik politike kancelarke prema imigraciji “smiren” dobijanjem na vođenje ministarstvo zdravlja u novoj Vladi, ne bismo trebali biti iznenađeni ozbiljnijom bunom u potencijanoj kriznoj situaciji. Čak bi i anti-migrantski predsednik CDU-a bio dosta lakši sagovornik za CSU, ali prilično veliki problem za druge koalicione partnere.

Situacija u Italiji i drugim državama

Novoformirana desničarska vladajuća većina u Italiji već prvih dana funkcionisanja imala je priliku da pokaže svoje mišljenje o migrantima. Novi ministar unutrašnjih poslova Italije i lider desničarske Lige, Mateo Salvini, odbio je da primi brod sa 629 spasenih migranata u italijanske luke i pokušao da izdejstvuje njihov transport na Maltu. Pravac novoformirane italijanske Vlade ide u pravcu zaustavljanja migranata pri ulasku u Italiju i to svakako utiče i na ostale članice EU, te zbog toga ne čudi i to što se baš sada javlja tema migracija i u Nemačkoj i u Francuskoj, ali i u drugim državama Evrope. Austrijski kancelar Sebastijan Kurc je pozvao na stvaranje osovine između Nemačke, Austrije i Italije po pitanju rešavanja ovog pitanja.

Može li Merkelova da nastavi i bez CSU?

Trenutna koalicija u Bundestagu ima 399 od 709 poslanika, a 46 od tih 399 su u parlament ušli „na kvoti“ CSU. Ukoliko bi zaista došlo do raspada koalicije CDU i CSU, CDU i SPD bi ostali na 353 poslanika u parlamentu i nedostajalo bi im dvoje ljudi da imaju većinu. Postavljaju se i pitanja da li bi ceo CSU podržao odluku o izlasku iz koalicije, kao i da li bi ceo CDU ostao uz Merkelovu u novoj konstelaciji snaga. Još uvek je prerano da se priča o ovome, ali je definitivno znatno realnija opcija novih izbora od one da na vlasti ostanu CDU i SPD samostalno.

Kakve rezultate možemo očekivati ukoliko dođe do novih izbora?

Vodeće agencije za istraživanje javnog mnjenja još uvek se ne usuđuju da rejtinge CDU i CSU mere odvojeno. U odnosu na prethodne izbore, vladajuće stranke i FDP su u blagom ili nešto jačem padu, dok su ekstremne stranke levice i desnice, Linke i AfD u porastu. Zeleni, kao stranka levog centra bez potpune političke platforme, uspevaju da iskoriste povoljan trenutak i povećaju svoj rejting na konto umerenijih opcija. Ukoliko bi se izbori održali sledeće nedelje, gotovo da ne bi bilo moguće očekivati većinu CDU i SPD. U skaldu sa tim, Zeleni i FDP bi imali još jaču pregovaračku poziciju nego što su imali pre nekoliko meseci kada su pregovarali sa Angelom Merkel o formiranju nove Vlade, do čega nije došlo. Što se tiče SPD, njima je u interesu umerena Vlada statusa quo gde bi planirana uvećana socijalna davanja Vlade udovoljila deo tradicionalne baze pred nove izbore.

[contact-form-7 id=“1383″ title=“Pretplata“]

Objava Kriza koalicije – konačni pad Angele Merkel? se prvo pojavila na Novi treći put.

Ko predstavlja političku ponudu na ovim izborima i zašto nijedna od ovih opcija neće moći da ponese titulu potpunog pobednika?

Koalicija oko Matea Rencija i Demokratske partije

Vladajuća Demokratska partija je kroz petogodišnji mandat prošla put od neubedljivog starta, preko vrhunca podrške sa preuzimanjem vlade od strane Matea Rencija, do pada rejtinga nakon ustavnog referenduma i unutrašnjih previranja. Ova stranka je uz velike probleme uspela da sastavi relativno stabilnu koalicionu vladu sa ostacima partije Montija i otcepljenim delovima demohrišćana Silvija Berluskonija. Iako je prilično neubedljivo započela vlast sa Enrikom Letom na mestu premijera, unutarpartijskim pučem Matea Rencija i njegovim preuzimanjem vlade u februaru 2014, Demokratska partija dolazi do istorijski visokih nivoa podrške. Na izborima za Evropski parlament u maju 2014. je ova partija bila prva sa osvojenih 40% i čak najveća samostalno po broju osvojenih poslanika na nivou Evropske unije. Ono što je karakterisalo vlast Matea Rencija je reformski pristup u pravcu sređivanje državne uprave uz pro-biznis mere radi podsticaja privrednog rasta, kao i socijalni liberalizam. Od 2014. do ovogodišnjih izbora, popularnost lidera i partije je značajno okrnjena. Visok priliv imigracije u ovom periodu prouzrokovao je da Pokret pet zvezda i Severna Liga napadima na vlast uspešno generišu dobitke u podršci, dok su reforme poput fleksiblizacije radnog zakonodavstva prouzrokovale unutarpartijske probleme.

Uprkos nepopularnim reformama, partija je imala sasvim solidne pozicije do referenduma o ustavnim promenama. S obzirom da je Mateo Renci ishod referenduma garantovao svojom ostavkom, kompletna opozicija je uspela da referendum pretvori u pitanje za ili protiv premijera. Glavno pitanje o reformi takozvanog „savršenog bikameralizma“ u funkcionalniji sistem, gde bi položaj izvršne vlasti bio popravljen u odnosu na vrlo jak senat, pretvorilo se u glasanje protiv premijera. Nakon neuspešnog referenduma sa rezultatom 60:40 za opciju „No“, Demokratska partija sve teže uspeva da održi pozicije i znatno oslabljena ulazi u ovaj izborni ciklus. Nakon referenduma su se iz stranke izdvojili levičarskiji elementi koji su pred izbore osnovali svoj savez „Slobodni i jednaki“. Renci je predao premijersko mesto Paolu Đentiloniju, dok je na unutarpartijskim izborima sa ubedljivom većinom potvrdio mesto predsednika.

Na ove izbore vladajuća stranka izlazi za rejtingom koji se kreće nešto iznad 20%, dok sa sitnim partnerima celokupna koalicija uspeva da u istraživanjima dođe od 26% do 29%. U kampanji se ne razbacuje prevelikim obećanjima, što je izdavaja od ostalih ozbiljnijih političkih igrača. Jasno se pozicionirala kao pro-evropska, obećava povećanje obima socijalne politike i uvođenje minimalne cene rada od 10 evra na sat. Ono što su hendikepi ove partije na izborima su delimično istrošen lider, otcepljeni levičarski elementi, osrednji ekonomski rezultati, povezivanje vlade sa nesposobnošću po pitanju rešavanja migrantske krize i ozbiljan poraz na regionalinim izborima na Siciliji u novembru 2017. Sa druge strane, prednosti koalicije su premijer Paolo Đentiloni koji je po istraživanjima najpopularniji političar u državi, jako zauzimanje centrističke pozicije sa koalicionim partnerima i prilično zdravorazumski politički pristup. Demokratska partija se od ostalih partija razlikuje sa solidnim brojem raznolikih i upotrebljivih kadrova. Pored većini prihvatljivog Đentilonija i energičnog Rencija, stranka ima i ministra unutrašnjih poslova Marija Minitija koji može gađati i desno biračko telo ili nešto levljeg ministra pravde Andrea Orlanda.

Koalicija oko Matea Rencija na izborima u nedelju najverovatnije može očekivati drugo mesto ispod ubedljive koalicije desnog centra ili u lošijem slučaju približno jednak rezultat sa Pokretom pet zvezda. Ukupan rezultat ove koalicije popravlja tradicionalna baza levih stranaka u regionima Emilija-Romanja, Marke i Toskana gde ova koalicija ima šansu da bude prva. Renci se po istraživanjima može najviše osloniti na najmlađi i najstariji deo populacije (studenti i penzioneri), kao i delove srednje klase. Demokratska partija će vrlo izvesno završiti kao gubitnik izbora, iako ima priliku da kroz postizborne dogovore Paolo Đentiloni ostane premijer Italije ispred neke prilično neobične nove koalicije.

Koalicija desnog centra (Berluskoni i Salvini)

Koalicije desnog centra su završavale kao najšečešće pobedničke koalicije na izborima u Italiji od 1945. do danas. Ono što je razlika danas je prilično pomeranje u desno partija članica ove koalicije. Ovaj savez se za izbore 2018. sastoji od „Forza Italia“ Silvija Berluskonija, Severne Lige (od skora samo Lige) Matea Salvinija, male ekstremno desne Italijanske braće i još manje koalicije sitnih umerenih konzervativaca. Iako je sastav sličan sastavu sa prošlih parlamentarnih izbora, vidljivo je jačanje desnijih partija iz koalicije. Na izborima 2013. je celokupni savez osvojio 29,18%, od čega je partija Silvija Berluskonija činila 21,56%, a Severna Liga 4% i Italijanska braća ispod 2%. U anketama iz februara 2018. se „Forza Italia“ nalazi na između 15% i 18%, dok Severna Liga zahvaljujući više faktora beleži rezultate od oko 14%, a Italijanska braća oko 4% do 5%.

Iako se u glavnim medijima ovogodišnji izbori spominju kao izbori na kojima će se Berluskoni vratiti, objektivna pozicija za njegov konkretni povratak je prilično teška. Osim što u septembru 2018. puni 82 godine, zakonski zbog prekršaja sa porezom on ne može da postane premijer. Partija koju vodi je ostatak bivše ujedinjene partije „Narod slobode“ koja se nakon kratkotrajnog pokušaja „velike koalicije“ sa Demokratskom partijom raspala na deo koji vodi Berluskoni u opoziciji i deo koji se otcepio i ostao u vladi. Znatno oslabljena partija u odnosu na prošle izbore nije neki naročiti garant za dobijanje premijerskog mesta, čak iako će izvesno koalicija desnog centra pobediti na izborima. Privremeno premijersko rešenje, do isteka zakonske kazne Berluskoniju, u vidu Antonija Tajanija ispred „Forza Italia“ je takođe manje izvesno. Zajednički rezultat koji bi doneo ispod 316 poslanika potrebnih za većinu, doveo bi do raspada bloka i samostalnog pregovaranja partija članica sa drugim strankama i koalicijama. Berluskoni i njegova stranka u ovom momentu nemaju samostalnu snagu koja bi im omogućila ozbiljniji pregovarački potencijal. „Forza Italia“ može samostalno očekivati tek par procenata više od Lige, ali manje i od Demokratske partije Rencija i od Pokreta pet zvezda.

Na drugoj strani, može se reći da se Liga u periodu između izbora značajno bolje pozicionirala u političkom polju. Migrantska kriza je ovoj partiji dala zamaha da napadima na vlast i strance dobije solidne nivoe podrške i čak triplira svoj rejting. Od partije sa izraženim regionalizmom, čak separatizmom u prošlosti, u poslednjim godinama ona je prilično marginalizovala taj deo svog identiteta. Fokus partijske politike se prebacio na društvena pitanja poput nacionanog identiteta, imigracije, evroskepticizama i anti-globalizacije. Čak je i za ovogodišnje izbore iz naziva partije na glasačkom listiću izbačeno „Severna“ ne bi li partija povećala svoj obuhvat na teritoriji cele Italije. U sadašnjem trenutku Liga više liči na razblaženiju formu francuskog Nacionalnog fronta, s obzirom da je zbog svojih koalicionih partnera ublažila svoj stav prema evru i Evropskoj uniji. Osim napadima na imigraciju, lider Salvini se pokazao kao estradno aktivan u cilju privlačenja pažnje. Ograničenje u daljem rastu ove stranke je njena ideološka pozicija, kao i prilično slab rejting na jugu, gde teško prelazi 7% i mahom je privezak Berluskoniju u ovim regionima. U slučaju dobrog samostalnog rezultata, ova partija ne isključuje koaliciju sa Pokretom pet zvezda, iako je ovaj vid saradnje na dugom štapu.

Ono što predstavlja glavnu prednost ove koalicije je ujedno i jedna od njenih najvećih mana. Dve glavne partije su efikasne u različitim delovima biračkog tela i pokazale su se kao vrlo uspešne zajedno na lokalnim izborima širom Italije. Liga ima ozbiljnu bazu na severu, uspešno se pozicionirala u regionima koji glasaju tradicionalno za levicu i osvaja solidne procente među radnicima. Na drugoj strani, „Forza Italia“ ima tradicionalnu biračku bazu koja glasa za umereno desne partije, a na lokalnim izborima se pokazala kao izuzetno jaka u južnim regionima. Heterogentost ove koalicije predstavlja i njen najveći rizik ako samostalno ne osvoji većinu, što se izvesno može dogoditi. Čak i da sastavi zajedničku vladu, međusobne programske razlike na ovim izborima su prilično velike. Partije se ne slažu po pitanjima društvenih sloboda, Evropske unije, kao ni po pitanju regulisanja pitanja poput poreske politike. Jedino zajedničko u poreskim planovima Salvinija i Berluskonija je što bi oba stvorila dodatni minus u budžetu koji se meri u više desetina milijardi evra. Analizirajući dubiozne italijanske javne finansije, deluje kao prilično neozbiljna platforma za potencijalno pobedničke partije. Bez obzira na realističnost izbornih platformi, ovaj savez će po svim procenama imati preko 35% glasova u zbiru, ali vrlo izvesno neće imati dovoljan broj mandata za većinu.

Luiđi di Majo i Pokret pet zvezda

Jedna od novijih partija u političkom životu Italije, koja ne pripada tradicionalnim stranačkim šinjelima, je Pokret pet zvezda. Na prvim parlamentarnim izborima na kojima se ova stranka pojavila 2013, postala je samostalno najveća u parlamentu sa osvojenih 25,5%. Iako je u međuvremenu komičara Bepe Grila na čelu partije zamenio mladi Luiđi di Majo, partija je i u anketama od početka 2018. samostalno prva po rejtingu. Pokret pet zvezda je uprkos visokom rejtingu vrlo teško ideološki klasifikovati. Svakako je jedina stranka koja donosi odluke glasanjem svog članstva na internetu, a zalaže se za slične modele direktne demokratije na državnom nivou. Partiju odlikuje i populistički pristup, antiestablišment diskurs i evroskepticizam, mada su i ti elementi ublaženi liderskom zamenom.

Na izbore 4. marta 2018. Pokret pet zvezda izlazi sa velikim šansama da ostvari pirovu pobedu. Rejting partije se meri između 26% i 29%, međutim plaća cenu zbog svog anti-establišement stava. Glavne stranke izglasale su konsenzualno novi izborni zakon koji će kao jednu od posledica imati negativan efekat na pretvaranje glasova za ovakav vid stranaka u mandate. Takođe, ovaj pokret se pokazao kao prilično nesposoban u vođenju vlasti u gradovima u kojima je nakon izbora preuzeo rukovođenje. Na primeru grada Rima, gde je Pokret pet zvezda preuzeo vlast 2014, može se videti operativna nesposobnost da se reše osnovni problemi poput iznošenja smeća. U jednom delu kampanje je tema svih partija bila fotografija svinje u đubretu pored prepunjenog kontejnera u Rimu, kao diskreditujuća referenca za ovu stranku. Iz ovih razloga je Pokret pet zvezda ograničen više kao pokret anti-establišmenta, a manje kao neko ko bi mogao da vodi državu. Negativna predizoborna uvertira za ovu partiju je i izgubljena serija lokalnih izbora, kao i tesan poraz na regionalnim izborima na Siciliji.

Međutim, ne bi trebalo zanemariti Pokret pet zvezda, s obzirom da je ova stranka u kratkom roku od svog osnivanja najčešće ili prva ili druga po rejtingu. Ukoliko se analizira biračka baza iz koje ova partija crpi svoju snagu, može se doći do zaključka da je određenim slojevima stanovništva glavna uzdanica i predstavlja jak protesni glas. Samostalno je ubedljivo najjača na Jugu, među radničkom klasom i nezaposlenima, kao i kod ljudi srednjih godina. Ograničena je time što je značajno manje glasaju penzioneri, stanovnici najsevernijih regiona i žene svih godina. Uprkos biračkom određenošću na specifične društvene grupe, stranka će gotovo sigurno biti samostalno najvećeg rezultata, ali moguće treća ili u boljem slučaju druga u odnosu na koalicije. Manevarski prostor u postizbornim razgovorima joj je takođe prilično ograničen.

Slobodni i jednaki (Pjetro Graso)

Ova stranačka koalicija nastala je mahom od levičarskijih delova Demokratske partije koji su se otcepili kao posledica centrizma Matea Rencija. Iako je bila deo vladajuće većine nakon otcepljenja, odlučila se da samostalno izađe na izbore. U svojoj politici ona se nalazi nešto lejvlje od koalicije oko Demokratske partije, naročito po pitanju radnog zakonodavstva i socijalnih programa. Na izborima će koalicija „Slobodni i jednaki“ po procenama iz anketa proći veoma loše sa osvojenih oko 20ak od 630 mandata. Iako je rascep nastao na ideološkim razlikama sa Demokratskom partijom, izlazak u dve kolone imaće kontru sinergetskom efektu. Italijanski birački su tokom istorije bili skloni da kažnjavaju kada levica ili desnica nisu ujedinjene, što se desilo desnici 90ih i levici 2000ih. Ono što za ovu partiju predstavlja problem je što se nalazi pritusnuta od strane Rencija iz pravca centra i od strane malih komunističkih stranaka iz pravca još izraženije levice. Vrlo izvesno će proći veoma loše.

Zaključak

Italijanski izbori su uz izbore u Švedskoj, poslednji koji se održavaju u nekoj od važnijih država Evropske unije. Za razliku od velike većine država gde su izbori održani tokom 2017, za ovu državu se može predvideti prilično maglovita postizborna situacija. Specifičnost je da nijedna partija ili koalicija neće moći da se proglasi za pobednicu bez obzira na rezultat. Mateo Renci i njegova koalicija levog centra neće završiti izbore sa mnogo lošijim rezultatom u odnosu na prethodne izbore, ali će jasno izgubiti izbore. Koalicija desnog centra ima vrlo velike šanse da ubedljivo pobedi na izborima u nedelju, ali i solidne šanse da nema natpolovičnu većinu, što bi dovelo do kraja koalicije i separatnih dogovora. Sa druge strane, Pokret pet zvezda će izvesno potvrditi da je samostalno najjača snaga, ali bez ozbiljnijih saveznika u političkom polju i moguće slabija od obe veće koalicije. „Slobodni i jednaki“ će izvesno proći kao ubedljivi gubitnik izbora sa vrlo niskim stepenom podrške.

Izvesni gubitnik će biti i građani Italije, s obzirom da postoji šansa da dugo čekaju na vladu, a kompletan politički folklor na ovim izborima bio je ispod nivoa karakterističnog za ostale evropske države. Dobar deo političkih platformi prevazilazio je realne mogućnosti italijanske privrede i javnih finansija, koje se ne nalaze u lošem stanju. Javni dug je na visini od preko 130% BDP-a, bankarski sistem opterećen lošim zajmovima, nezaposlenost preko 10%, a nezaposlenost mladih ide i preko 30%. Jedna od pozitivnih nasleđa vlasti Matea Rencija je početak konsolidacije na planu javnih finansija i funkcionisanja javnog sektora, kao i kakav takav privredni rast i pad nezaposlenosti. Glavno pitanje će biti način funkcionisanja buduće vlade i njen kapacitet da reformiše Italiju, a da na račun nepopularnih mera ne ojačaju partije sa ekstremno desne političke margine koje su vasrksle pred ovogodišnje izbore, trenutno sa vrlo slabom podrškom, ali velikom pažnjom javnosti.

[contact-form-7 id=“1383″ title=“Pretplata“]

Objava Italijanski izbori – zašto niko neće pobediti se prvo pojavila na Novi treći put.