fbpx

Novi treći put

Najnovije objave

Protokoli Sionskih Mudraca – izvorne ideje zavere

Protokoli Sionskih Mudraca – izvorne ideje zavere

Mijat Kostić

Antisemitska propaganda koja je inspirisala stvaranje Protokola

Kako je to Danilo Kiš napomenuo, govoreći o Holokaustu u svojoj polu-plagiranoj istoriografskoj priči “Knjiga kraljeva i budala”, zločin koji se dogodio u Nacističkoj Nemačkoj u prvoj polovini 20. veka, nagovešten je još u poslednjim decenijama prethodnog.[1] Najčuveniji istorijski falsifikat poznatiji kao Protokoli Sionskih Mudraca smatra se najzaslužnijim za širenje antisemitske propagande na globalnom nivou, što je ne samo inspirisalo idejne tvorce Holokausta, već i osiguralo da antisemitske ideje prežive i pad nacizma.

Ceo tekst

Panamski skandali, Drajfusova afera i posledice propagande

Panamski skandali, Drajfusova afera i posledice propagande

Mijat Kostić

Kontrarevolucionarna propaganda u Francuskoj krajem 19. veka

U toku duboke podeljenosti u francuskom društvu tokom 19. veka, Jevreji su uvek bili percipirani kao pobornici liberalnih, republikanskih i kosmopolitskih ideja. Međutim, za razliku od Nemačke ili Austrije, gde je većina jevrejskog stanovništva otvoreno podržavala i finansirala liberalne i levičarske partije, u Francuskoj to nije bio slučaj.[1]

Pored toga što je jevrejska buržoazija u velikom broju podržavala republikanskog premijera Leona Gambetu, bogati jevrejski bankari kao što su Rotšildi su često bili viđeni i u desničarskim krugovima.[2]

Ceo tekst

Zašto afroamerikanci najviše veruju Bajdenu?

Zašto afroamerikanci najviše veruju Bajdenu?

“Kada sam video te povike i te baklje u Šarlotsvilu, kada sam video tu mržnju, znao sam kao i svi vi, iako sam se nadao da se to nikada više neće desiti, da mržnja ponovo maršira i da bi naša ćutnja bila saglasnost”.

Govorio je Džo Bajden u septembru ove godine na obeležavanju 56. godišnjice napada na baptističku crkvu u Alabami u periodu borbe za građanska prava, kada su ubijene četiri afroameričke devojčice. Iako možda mnogima ovaj napad ili skorašnji incident u Šarlotsvilu ne moraju delovati poznato ili važno, za afroameričku zajednicu u SAD-u oni predstavljaju dva važna događaja. Prvi događaj iz 1963. predstavljao je prekretnicu u borbi za jednaka prava, dok skup belih supremacionista i neonacista u Šarlotsvilu predstavlja uspon nove pretnje nastale u vreme Donalda Trampa.

Ceo tekst

Koreni “judeo-masonske svetske zavere”

Koreni “judeo-masonske svetske zavere”

Mijat Kostić

Jedna od središnjih tački ekstremno desničarske mitologije jesu teorije zavera prema kojima Jevreji teže da zavladaju čitavim svetom. Ova teorija je u različitim verzijama postala srž političkog antisemitizma u 20. i 21. veku, bilo da je reč o carskoj Rusiji, nacističkoj Nemačkoj ili savremenom ’’globalnom selu’’. Stereotip iskvarenog i pohlepnog bogatog jevrejskog bankara koji upravlja svetom kroz međunarodne institucije i teži uspostavljanju svetske vlade, kako bi osigurao sopstveno materijalno bogatstvo i kontrolu nad ostatkom sveta, sveprisutan je u desničarskoj mitologiji. Priče o tome kako Jevreji kontrolišu međunarodni bankarski sistem, medije, Holivud, pa čak i čitave države, postale su uobičajene u savremenom populističkom diskursu. Od Rotšilda do Sorosa, princip je potpuno isti i u oba slučaja se koristi u svrhe obračunavanja sa političkim protivnicima.

Ceo tekst

Makron je ovaj put u pravu

Makron je ovaj put u pravu

„Generalni štrajk“, „Ogromni protesti“, „Pritisak na vlast“ ili „Bunt naroda protiv neoliberalizma“. Ovo su najčešći naslovi koji se mogu čuti u poslednjih nedelju dana iz Francuske. Fokus saopštavanja u medijima stavljen je na baklje i brojnost sindikalnih aktivista, dok se zanemaruje razgovor o penzionoj reformi koja je povod svega. Kada se razgrnu sindikalne zastavice i trube, iza njih se krije prilično racionalna reforma, koja je usmerena na budućnost i gađa nepravedno privilegovane u sistemu. Koliko god danas nepopularno zvučalo: Makron je ovaj put u pravu!

Ceo tekst

Šta Džonsonova pobeda znači za UK?

Šta Džonsonova pobeda znači za UK?

Miljan Mladenović

Pobeda Borisa Džonsona predstavlja najveću pobedu konzervativaca od vremena Margaret Tačer, a istovremeno i najlošiji rezultat laburista od 1935. godine.

Kada se pogledaju naslovne strane britanske i svetske štampe, akcenat je na velikom broju mandata koje je vladajuća partija osvojila na vanrednim izborima. Međutim, centralno pitanje jeste da li će velika parlamentarna većina značiti i prekopotrebnu stabilnost Ujedinjenog Kraljevstva? Iako je to realno očekivati, pred Borisom Džonsonom će se u ovom mandatu pojaviti nekoliko značajnih novih izazova.

Ceo tekst

Kulturni rat u SAD: može li biti pobednika?

Kulturni rat u SAD: može li biti pobednika?

Mijat Kostić

Kulturni rat između demokrata i republikanaca

Dolaskom Donalda Trampa na vlast 2016. godine, američko društvo je postalo polarizovano do ekstremnih udaljenosti, što je značajno radikalizovalo pozicije i liberalnog i konzervativnog dela društva. Ta radikalizacija je neminovno praćena eskalacijom sukoba koji su u toku Trampovog mandata postali krvaviji i nasilniji, a koji su posledica već postojećeg konstantnog kulturnog rata.

Kulturni rat se može najbolje definisati kao sukob između društvenih grupa čiji je cilj da uspostave dominaciju sopstvenih vrednosti, verovanja i praksi. Njegova posledica je polarizacija javnosti po pitanju ključnih i najaktuelnijih društvenih tema. Ovaj koncept vuče korene iz nemačkog pojma kulturkampf koji se odnosi na borbu za nametanje društvenih i kulturnih vrednosti između Rimokatoličke Crkve i kancelara Bizmarka u Nemačkom Carstvu krajem 19. veka.

Ceo tekst

5 razloga zašto je Kačinjski ponovo pobedio u Poljskoj

5 razloga zašto je Kačinjski ponovo pobedio u Poljskoj

„U Poljskoj se dešava urušavanje vladavine prava“

Ova rečenica je prilično česta u evropskim i američkim novinskim člancima, kao i govorima proevropskih političara u Evropskom parlamentu. Takođe, neobično zvuči kada se za takvu radnju krivi stranka koja u svom nazivu ima “pravo” i “pravda”. Bez obzira na ironiju kojom odiše veza između pompeznog naziva stranke i konkretnog delovanja iste partije, građani Poljske i na ovogodišnjim izborima ostali su verni „Pravu i pravdi“.

Vladajuća partija Jaroslava Kačinjskog osvojila je nešto više od 40% podrške, odnosno oko 100 000 glasova više nego na prethodnim izborima. Koliko god proevropski političari bili gadljivi na ovu stranku i česti u ponavljanju konkretnih kritika, one nisu značajno uticale na birače. Ovaj rezultat se nije dogodio slučajno i postoji čak pet razloga koji objašnjavaju zašto je vladajuća partija u Poljskoj ponovila svoj uspeh.

Ceo tekst

Zašto je Orban doživeo Erdoganovu sudbinu?

Zašto je Orban doživeo Erdoganovu sudbinu?

Miljan Mladenović

Na jučerašnjim lokalnim izborima u Mađarskoj, ujedinjena umerena opozicija zabeležila je značajne pobede u više gradova širom zemlje. Najznačajnija pobeda zabeležena je u glavnom gradu Budimpešti, gde je umereni kandidat Zelenih Gergelji Karačonji pobedio Ištvana Tarloša, aktuelnog gradonačelnika i kandidata vladajućeg Fidesa. Osim Budimpešte, opozicija je pobedila u još 9 velikih gradova od ukupno 23, od kojih je do ovih izbora „držala“ samo 3. Ova pobeda umerene opozicije doživljava se kao još jedan od pokazatelja slabljenja autoritarnih lidera u Evropi, ali i šire. Nedovoljno dobar rezultat Alternative za Nemačku na regionalnim izborima, pad rejtinga i odlazak u opoziciju Matea Salvinija u Italiji, kao i sve veći otpor Vladimiru Putinu u Rusiji svakako utiču na opredeljenje birača prema populistima.

Ranije ove godine, u Turskoj je ujedinjena opozicija pobedila kandidate vladajuće Erdoganove partije u 11 od 30 najvećih gradova. Ovaj slučaj najjasnije se može povezati sa pobedom mađarske opozicije, jer dve zemlje u mnogim segmentima imaju sličnosti. Dugogodišnji autoritarni lideri, loši odnosi sa evropskim institucijama, blokada medija i slobodne misli, klevetanje političkih i nepolitičkih protivnika,… Sve su to stvari koje povezuju Tursku i Mađarsku u manjoj ili većoj meri. Od juče, povezuje ih i ujedinjena opozicija koja je zabeležila dobre rezultate na lokalu.

Ceo tekst