fbpx

Novi treći put

Najnovije objave

Uspešni premijer za kog niste čuli

Poltička scena u uređenim evropskim državama se često u domaćem javnom mnjenju definiše kroz opise poput „građani tamo i ne znaju ko im je premijer“. U takvim opisima, jedna od država koja se često koristi kao primer je Švedska ili joj društvo prave druge nordijske zemlje. Kao što je često slučaj, ovo opšte mesto nije tačno, s obzirom da su građani nordijskih demokratija u svetskom vrhu po uključenosti u politiku (Economist democracy index) i glasaju sa izlaznošću od preko 80% na izborima. Švedski građani svakako dobro znaju ko im je premijer i precizno mere njegov učinak. Međutim, jedan od najuspešnijih nordijskih premijera u domaćem javnom mnjenju gotovo je nepoznat, baš koliko po domaćim svakodnevnim pričama biva sa svakim premijerom među švedskim državljanima.

Ceo tekst

Da li je Makron nadmudrio EU?

Posle višednevnih napora da se dođe do zadovoljavajućeg rešenja za sve učesnike pregovora, lideri evropskih institucija, uz odobrenje lidera evropskih zemalja, dali su predlog svojih naslednika. Na mestu predsednika EK, gde se trenutno nalazi Žan Klod Junker, od novembra bi trebalo da se nađe Ursula fon der Lajen, trenutna ministarka odbrane Nemačke. Mesto predsednika Evropskog saveta, na kojem se trenutno nalazi Donald Tusk, trebalo bi da pripadne Šarlu Mišelu, premijeru Belgije. Mario Dragi, dosadašnji predsednik Evropske centralne banke odlazi, a zameniće ga Kristin Lagard, dok će Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost biti Žozep Borelj, umesto Federike Mogerini. Da bi se ovaj scenario obistinio, barem 376 poslanika Evropskog parlamenta moraće da glasa potvrdno. Ko su predloženi kandidati, kome bi ovakva EU najviše odgovarala i šta ukoliko EP odbije predlog?

Ceo tekst

Tri važna izbora do kraja godine

Evropljani su pre dve nedelje kolektivno izašli na izbore za Evropski parlament u najvećem broju još od 1994. godine. Uprkos najvećem padu, na izborima je ponovo najveći broj mandata osvojila Evropska narodna partija (EPP), dok se na drugom mestu, takođe ponovo, našla grupa socijalista i demokrata (S&D), koja je zabeležila tek nešto manji pad u broju mandata u odnosu na narodnjake. Kada se govori o najvećim pobednicima ovih izbora, to su centristička grupa liberala i demokrata (ALDE) potpomognuta partijom Emanuela Makrona, desni populisti u vidu Evropskog saveza naroda i nacija (EAPN) i grupa Zelenih partija (Greens/EFA). Ove tri grupe su zabeležile najveći rast mandata u odnosu na izbore 2014. godine.

Dosadašnju vlast su činile dve najveće grupe sa parlamentarnom podrškom liberala, a najveća promena nakon ovih izbora biće to što narodnjaci i socijalisti neće imati natpolovičnu većinu. Da bi formirali buduću vlast, moraće da potraže partnera, najverovatnije, u liberalima ili u Zelenima, a vrlo moguće da će birati i široku koaliciju centra u kojoj bi bile sve četiri grupe.

Osim pomenutih grupacija, ozbiljniji pad su zabeležile i grupe levičara (GUE/NGL) i konzervativaca i reformista (ECR), dok je deo partija iz bivše grupe slobode i direktne demokratije (EFDD) zabeležila gotovo identičan rezultat kao i 2014. godine, ali će zbog dela uslova koji postoji za formiranje grupe (minimum 25 mandata iz 7 različitih zemalja) koji se odnosi na broj različitih zemalja iz kojih poslanici dolaze, verovatno ostati razdvojena.

Nedavno završeni izbori jesu pokazali trendove političkih kretanja u Evropi, ali pojedini procesi koji se odvijaju na nacionalnom nivou mogli bi da donesu nova iznenađenja već do kraja tekuće godine. U nastavku teksta pozabavićemo se važnim izborima koji nas očekuju do kraja 2019. godine, a koji mogu doneti jasniju sliku razvoja političke ponude u budućnosti.

Ceo tekst

Nastavak trgovinskog rata SAD i Kine

Dve najveće privrede sveta, koje čine 40% svetskog BDP-a, stupile su u trgovinski rat prošle godine. Iako je produžen prvobitni rok za postizanje primirja, rastao je optimizam da će do dogovora ipak doći. Krajem aprila obe strane su navodile da je sporazum na dohvat ruke, ali početkom maja predsednik Tramp je tvitovao da se uvode nove carine zato što kineska strana nije spremna da se obaveže na već dogovorene elemente sporazuma.

Ceo tekst

Kakva vlada bi najviše odgovarala Španiji?

Vanredni parlamentarni izbori u Španiji pokazali su da, iako su evropski trendovi stigli i u ovu državu, oni još nisu uzeli maha. Ekstremna desnica dobila je i u Španiji parlamentarno predstavljanje, ali je sa svojih 10% prilično daleko od preuzimanja vlasti. Politička scena se fragmentisala po modelu iz Holandije, ali je broj parlamentarnih stranaka potreban za sastavljanje većine (još uvek) mali. Veliki broj stranaka koje predstavljaju uže interese je u parlamentu, ali (još uvek) postoji dominatna centru bliska partija.

Ceo tekst

Da li UK okreće lađu ka EU?

Iako je bilo logično da sa protokom vremena postane sve jasnije na koji način će Ujedinjeno Kraljevstvo napustiti Evropsku uniju, dogodilo se potpuno suprotno. Poslanici donjeg doma Parlamenta UK ove nedelje su imali dva značajna glasačka dana. U sredu je na dnevnom redu bila rasprava o nizu poslaničkih amandmana o mogućim alternativnim strategijama za Bregzit. Na kraju dana, predsedavajući je odabrao osam predloga za glasanje, a poslanici su svih osam odbili. U petak je premijerka po treći put stavila na glasanje svoj predlog „sporazuma o razvodu“ koji je postigla sa evropskim zvaničnicima. Iako je ovo glasanje bilo drugačije od prethodna dva zbog izostanka propratnih dokumenata na glasanju, ishod je bio isti. Poslanici su ponovo odbili predlog sporazuma, doduše ovog puta sa znatno manjom razlikom nego ranije.

U nastavku teksta pozabavićemo se svim temama vezanim za Bregzit po celinama, kako bi bilo što jasnije za čitanje i razumevanje.

Ceo tekst

Rim na novom putu svile

Tokom prošle nedelje u Rimu je uz najviše državne svečanosti potpisan niz sporazuma o saradnji između Italije i NR Kine. U pitanju su projekti vredni više od dve i po milijarde evra čije finansiranje treba da osigura Kina kroz incijantivu “Jedan pojas i put”, kojoj se Italija memorandumom o saradnji pridružila.

Ceo tekst

“Holandizacija” evropske politike

U Hagu 22. avgusta 1994. mesto premijera Holandije preuzeo je Vim Kok iz holandske Laburističke partije (PvdA). Iako to danas može delovati kao manje važan podatak, bio je početak tada aktuelnog trenda u Evropi. Prvi centristički nastrojeni socijaldemokrata koji je u nekoj evropskoj državi preuzeo vlast bio je upravo Kok. Za svoju državu je važan, jer je bio i prvi socijaldemokratski premijer posle 17 godina.

Ceo tekst

Koje su preostale opcije za Bregzit?

Ostalo je tačno nedelju dana do dana kada bi Ujedinjeno Kraljevstvo zvanično trebalo da napusti Evropsku uniju. Neverovatna dešavanja koja su se ovoj državi dogodila u samo dve godine, od trenutka kada je pokrenut član 50 kojim UK traži da napusti zajednicu, govore da će datum izlaska iz EU, ipak, biti pomeren. Iako je ceo proces Bregzita od početka izgledao vrlo haotično, bilo je naznaka da bi pred kraj kockice mogle da se slože. Poslanici su dva puta odbili predlog koji je premijerka Tereza Mej napravila sa evropskim zvaničnicima. Osim toga, poslanici su izglasali i to da žele da se „no-deal“ Bregzit izbegne, iako to ne zavisi samo od njih. Da bi se „no-deal“ izbegao, potrebno je imati „deal“ ili odustati od Bregzita. Čini se da trenutno ni jedna od tih opcija nema većinu.

Ceo tekst