fbpx

Novi treći put

Najnovije objave

Kako je Kenedi zauvek promenio politiku na Zapadu

Kako je Kenedi zauvek promenio politiku na Zapadu

“Želimo nekoga novog, mladog, inspirativnog. Nekoga ko će da ponudi novu nadu i da prodrma ovu monotonu političku scenu. Potrebno je da dođe neko ko je čist, ima ideale i ko zaista hoće nešto da promeni”.

Ukoliko vam ove rečenice deluju poznatno i kao da su oduvek prisutne u politici, radi se o relativno svežem političkom proizvodu. Želja za mladim, dinamičnim i inspirativnim liderom, bila je retka pojava u zapadnim društvima do šezdesetih godina prošlog veka. Iako je dolazilo do takvih situacija, one su često bile proizvod ekstremnih političkih okolnosti.

Međutim, Džon Kenedi pedesetih i šezdesetih unosi revoluciju u američku, a zatim i politiku na Zapadu u celini. Tim najmlađeg izabranog američkog predsednika ikada prepoznaje ono što birači žele i ono što će birači u budućnosti želeti, kao i nove političke alate da bi to postigli. Kandidat velikih promena postaće jedan od najjačih političkih imidža na levoliberalnom političkom spektru, koji je najčešće kroz istoriju pobeđivao desne snage.

To se, naravno, nije dogodilo slučajno.

Ceo tekst

Objektivnost američkih medija u domaćoj politici

Objektivnost američkih medija u domaćoj politici

U trenutku kada su mediji puni svakojakih vesti i neproverenih informacija, nameće se veliko pitanje o tome kako plasirane vesti medijskih kuća mogu da utiču na mišljenje potencijalnih glasača. Izrazita politička polarizacija među američkim biračima, u odnosu na medije koje konzumiraju, budi jasne sumnje u objektivnost savremenog informisanja.

Da li američki mediji i dalje drže do visoke profesionalnosti svojih novinara od kojih se očekuje da o svemu izveštavaju objektivno ili je pripadnost određenoj političkoj struji srušilo ovaj vrlo važan princip novinarskog profesionalizma?

Ceo tekst

“O ekonomiji se radi glupane” ili više ne?

“O ekonomiji se radi glupane” ili više ne?

U martu 1991. predsednik Džordž Buš stariji mogao je da bude zadovoljan. Uspešna intervencija u Zalivskom ratu i isterivanje iračkih snaga iz okupiranog Kuvajta, delovali su kao jak spoljnopolitički uspeh. Istraživanje agencije Gallup pokazalo je da je Buš u tim momentima beležio istorijski maksimum podrške za američke predsednike od 89% građana koji su odobravali njegov rad. Delovalo je da će u novembru sledeće godine zaraditi još jedan mandat.

Međutim, 1992. godina je donela dva problema za Džordža Buša: recesiju i Bila Klintona. Projekcija Federalnih rezervi o rastu BDP od 2% nije se ostvarila, zabeležen je pad od 1,5%, a nezaposlenost se bližila 8%. Rejting Buša je od 89% u međuvremenu pao na 36%. Trickle down ekonomska politika republikanaca delovala je da nailazi na ograničenja.

Glavni politički strateg demokrata, Džejms Karvil, imao je strategiju kako da ovu krizu pretvori u pobedu Bila Klintona. Tu strategiju sumira jedan od internih slogana njegove kampanje “O ekonomiji se radi glupane!”

Da li se i danas izbori vode na polju ekonomskih rezultata i da li samo oni donose pobede na biračkim mestima? Da li ekonomija može biti problem za Trampa u novembru?

Ceo tekst

Nacionalsocijalizam i pobeda antisemitizma u Evropi

Nacionalsocijalizam i pobeda antisemitizma u Evropi

Kako su Protokoli stigli u Nemačku?

Veruje se da su Protokole Sionskih Mudraca u Nemačku doneli Pjotr Nikolajevič Šableski-Bork i Fjodor Viktorovič Vinberg, ruski fanatici koji su, bežeći od revolucionarne odmazde, stigli u Berlin 1919. godine.[1] Obojica su bili pripadnici zloglasnih Crnih centurija i autori antisemitskih pamfleta, a veruje se da su nakon ubistva carske porodice širili glasine da je Carica posedovala kopiju Nilusove knjige, kao i to da je imala iscrtanu svastiku u svojoj spavaćoj sobi.[2] Svoje anti-jevrejske stavove vrlo brzo su uklopili u postojeću antisemitsku atmosferu u Nemačkoj, jer su brzo pronašli izdavača za nemački prevod Protokola.

Istovremeno se u konzervativnim krugovima ruske emigracije u Nemačkoj širila teorija kako su nemački i ruski Car želeli po svaku cenu da izbegnu rat, ali je preveliki uticaj globalnog bankarstva i jevrejstva gurnuo Evropu u rat protiv volje suverenih država. Čitavoj atmosferi doprinelo je i razočarenje poraženih strana u Velikom ratu, koje su smatrale Versajski mirovni sporazum projektom Jevreja koji žele da se unište i rasparčaju monarhije i imperije u Evropi, kako bi ih porobili putem međunarodnih finansijskih mehanizama. Zbog propagiranja liberalnih i kosmopolitskih vrednosti, Vajmarska Nemačka i njena socijaldemokratska vlada smatrani su dekadentnom tvorevinom Jevreja, koja za cilj ima uništenje javnog morala i nacionalnog identiteta Nemačke.

Ceo tekst

Makronova politika prema Africi

Makronova politika prema Africi

“Neukaljana generacija”

Emanuel Makron je ubrzo po preuzimanju funkcije predsednika Francuske počeo sa sprovođenjem promena u politici Pariza prema afričkim državama. Intervenciju u Libiji je više puta okarakterisao kao “kobnu grešku”, dok je u svom govoru tokom posete Alžiru nazvao kolonizaciju “zločinom protiv čovečnosti” i osvrnuo se na brutalnosti i zlodela učinjena od strane francuskog kolonijalnog režima tokom Alžirske krize.

Ipak do zvaničnog izvinjenja nije došlo, iako se predsednik lično izvinio Žoseti Oden, supruzi stradalog matematičara i aktiviste Marijusa Odena, koji je nakon hapšenja 1957. mučen i ubijen od strane francuske vojske. Ovaj potez je “kod kuće” Makrona koštao par procenata podrške javnog mnjenja, ali nesumnjivo predstavlja veliki korak napred za francusko-alžirske odnose i konačno suočavanje Francuske sa svojom mračnom kolonijalnom prošlošću.

Ceo tekst

Ko su i zašto su važni “Plavi psi” američke politike?

Ko su i zašto su važni “Plavi psi” američke politike?

“Pre bih glasao za starog žutog psa, nego za bilo kog republikanca”

Ovako je glasila jedna od čestih rečenica demokrata sa američkog Juga, koja je kasnije postala i ime (Žuti psi) za lojalne demokrate južnjake. Političke promene sredinom 20. veka na političkoj sceni SAD izbrisale su Žute pse. Isto se desilo u 19. veku, sa tada aktuelnim Burbon demokratama iz južnih država, bliskim idejama klasičnog liberalizma.

Međutim, sredinom devedesetih javila se mnogo moćnija, bolje organizovana i uticajnija frakcija demokrata pod nazivom Plavi psi. Sačinjeni u početku mahom od južnjačkih kongresmena demokrata, Plavi psi bili su konzervativna snaga unutar demokrata, ne uvek brojni, ali u velikom broju situacija ključni.

Iako je početkom 2010. doživela stagnaciju i gotovo nestanak, u novembru ove godine koalicija može ponovo dobiti ključnu ulogu u američkoj politici.

Ceo tekst