fbpx

Novi treći put

Najnovije objave

[NAJAVA DOGAĐAJA] Američki izbori 2020 – šta nas očekuje?

[NAJAVA DOGAĐAJA] Američki izbori 2020 – šta nas očekuje? Featured

Da li će Donald Tramp osvojiti drugi mandat ili će ga u tome sprečiti neko poput Džoa Bajdena? Šta su kulturološki ratovi u Americi? Kako Amerikanci glasaju u odnosu na rasu, obrazovanje i primanja, a kako u odnosu na to gde žive? Kakva je budućnost američke ekonomije i koliko je to važno pitanje za birače?

Ukoliko vas zanimaju odgovori na ova i slična pitanja, dobrodošli ste na naš događaj “Američki izbori 2020 – šta nas očekuje?” Pozivamo vas da nam se pridružite 23.11.2019. od 12:00h do 13:30h u hotelu Radisson Collection Old Mill, sala M4, u okviru multikongresa Serbian Visions.

Link za prijavu: https://bit.ly/36YZg69

Stojimo vam na raspolaganju za sva dodatna pitanja: office@novitreciput.org

5 razloga zašto je Kačinjski ponovo pobedio u Poljskoj

5 razloga zašto je Kačinjski ponovo pobedio u Poljskoj

„U Poljskoj se dešava urušavanje vladavine prava“

Ova rečenica je prilično česta u evropskim i američkim novinskim člancima, kao i govorima proevropskih političara u Evropskom parlamentu. Takođe, neobično zvuči kada se za takvu radnju krivi stranka koja u svom nazivu ima “pravo” i “pravda”. Bez obzira na ironiju kojom odiše veza između pompeznog naziva stranke i konkretnog delovanja iste partije, građani Poljske i na ovogodišnjim izborima ostali su verni „Pravu i pravdi“.

Vladajuća partija Jaroslava Kačinjskog osvojila je nešto više od 40% podrške, odnosno oko 100 000 glasova više nego na prethodnim izborima. Koliko god proevropski političari bili gadljivi na ovu stranku i česti u ponavljanju konkretnih kritika, one nisu značajno uticale na birače. Ovaj rezultat se nije dogodio slučajno i postoji čak pet razloga koji objašnjavaju zašto je vladajuća partija u Poljskoj ponovila svoj uspeh.

Ceo tekst

Zašto je Orban doživeo Erdoganovu sudbinu?

Zašto je Orban doživeo Erdoganovu sudbinu?

Miljan Mladenović

Na jučerašnjim lokalnim izborima u Mađarskoj, ujedinjena umerena opozicija zabeležila je značajne pobede u više gradova širom zemlje. Najznačajnija pobeda zabeležena je u glavnom gradu Budimpešti, gde je umereni kandidat Zelenih Gergelji Karačonji pobedio Ištvana Tarloša, aktuelnog gradonačelnika i kandidata vladajućeg Fidesa. Osim Budimpešte, opozicija je pobedila u još 9 velikih gradova od ukupno 23, od kojih je do ovih izbora „držala“ samo 3. Ova pobeda umerene opozicije doživljava se kao još jedan od pokazatelja slabljenja autoritarnih lidera u Evropi, ali i šire. Nedovoljno dobar rezultat Alternative za Nemačku na regionalnim izborima, pad rejtinga i odlazak u opoziciju Matea Salvinija u Italiji, kao i sve veći otpor Vladimiru Putinu u Rusiji svakako utiču na opredeljenje birača prema populistima.

Ranije ove godine, u Turskoj je ujedinjena opozicija pobedila kandidate vladajuće Erdoganove partije u 11 od 30 najvećih gradova. Ovaj slučaj najjasnije se može povezati sa pobedom mađarske opozicije, jer dve zemlje u mnogim segmentima imaju sličnosti. Dugogodišnji autoritarni lideri, loši odnosi sa evropskim institucijama, blokada medija i slobodne misli, klevetanje političkih i nepolitičkih protivnika,… Sve su to stvari koje povezuju Tursku i Mađarsku u manjoj ili većoj meri. Od juče, povezuje ih i ujedinjena opozicija koja je zabeležila dobre rezultate na lokalu.

Ceo tekst

Da li je Renci nadmudrio italijansku političku scenu?

Da li je Renci nadmudrio italijansku političku scenu?

„Ne brini Enriko!“

Objavio je 17. januara 2014. Mateo Renci na svom tviter profilu, sa ciljem da razuveri tadašnjeg premijera i svog partijskog kolegu, Enrika Letu, da sprema puč protiv njega. Već 22. februara iste godine, Mateo Renci bio je novi premijer sa ambicioznom reformskom agendom, a Enriko Leta otišao je u političku prošlost.

Političke okolnosti značajno su se u međuvremenu izmenile. U avgustu 2019. Mateo Renci je bio bivši premijer, senator koji je opozicija i evroskeptičnoj populističkoj vladi i levičarskom vrhu svoje stranke. Bivši „razarač“, kako su ga mediji svojevremeno prozvali, gubio je uticaj i u javnom mnjenju i u sopstvenoj stranci. Od samouverenih makijevelističkih poruka preko tvitera, profil bivšeg premijera na ovoj mreži pretvorio se u, tek, alat za odbranu svog nasleđa u odnosu na vladu Pokreta pet zvezda i rastuće Lige Matea Salvinija. Perspektiva Rencija nije izgledala naročito optimistično. Međutim, iznenada se otvorio mali prostor.

Ceo tekst

Kako je politička odgovornost trijumfovala u Italiji

Kako je politička odgovornost trijumfovala u Italiji

Brojnim stranim i domaćim turistima na italijanskim plažama, ovog leta pridružio se i potpredsednik italijanske vlade, Mateo Salvini. U okviru svoje kampanje u kupaćoj opremi, Salvini je pozirao sa pristalicama, pucao iz vodenog pištolja, oprobao se u ulozi DJ-a i slikao se ispred go-go igračica. Za razliku od turista koji su plaže obilazili radi odmora, Salvini je plaže obilazio u okviru svoje dobro isplanirane kampanje. Ankete su potvrđivale i da mu u toj kampanji dobro ide. Stranka potpredsednika vlade, Liga, u istraživanjima merena je na rekordnih 38% tih dana. Ovaj procenat je predstavljao drastičan rast podrške u odnosu na prošlogodišnje paralmentarne izbore, kada je ova stranka osvojila 17%.

Ceo tekst

Legalno urušavanje demokratije

Legalno urušavanje demokratije

Miljan Mladenović

Dolazak Borisa Džonsona na čelo Konzervativne partije i na mesto premijera UK pre nešto više od mesec dana inicirao je ozbiljnije sukobe, ali i ubrzao ujedinjenja na političkoj sceni ove zemlje. Osim što je kratkoročno regenerisao svoju biračku bazu i vratio partiju na sam vrh po podršci, Džonson je otoplio odnose sa Bregzit strankom Najdžela Faraža. Sa druge strane, tvrd stav Džonsona o napuštanju EU 31. oktobra „sa dogovorom ili bez njega“, naterao je ostale opozicione parlamentarne partije na saradnju. Dešavanja poslednjih dana nailaze na izričito suprotne stavove ove dve grupacije, a vremena za bilo kakav dogovor i konsenzus je sve manje.

Naime, strategija vlade Borisa Džonsona predviđa izlazak iz EU 31. oktobra ove godine. Bivša premijerka Tereza Mej napravila je dogovor sa EU, koji je naknadno više puta odbijen u parlamentu UK i zbog koga je premijerka na kraju i podnela ostavku. Unija nije želela da revidira tačku prvobitnog sporazuma koja se odnosi na „backstop“, tj. na granicu sa Irskom. Džonson je tokom mandata svoje prethodnice, ali i tokom kampanje za njenog naslednika, više puta sebe predstavljao kao osobu koja će uspeti da omekša stav EU. Konstantno je ponavljao da će biti promene „backstop“ dogovora ili će uslediti no-deal. U neku ruku, to je poboljšalo diplomatsku poziciju UK u pregovorima, ali je sa druge strane naišlo na ogroman strah velikog broja Britanaca i Iraca.

Ceo tekst

Uspešni premijer za kog niste čuli

Uspešni premijer za kog niste čuli

Poltička scena u uređenim evropskim državama se često u domaćem javnom mnjenju definiše kroz opise poput „građani tamo i ne znaju ko im je premijer“. U takvim opisima, jedna od država koja se često koristi kao primer je Švedska ili joj društvo prave druge nordijske zemlje. Kao što je često slučaj, ovo opšte mesto nije tačno, s obzirom da su građani nordijskih demokratija u svetskom vrhu po uključenosti u politiku (Economist democracy index) i glasaju sa izlaznošću od preko 80% na izborima. Švedski građani svakako dobro znaju ko im je premijer i precizno mere njegov učinak. Međutim, jedan od najuspešnijih nordijskih premijera u domaćem javnom mnjenju gotovo je nepoznat, baš koliko po domaćim svakodnevnim pričama biva sa svakim premijerom među švedskim državljanima.

Ceo tekst

Da li je Makron nadmudrio EU?

Da li je Makron nadmudrio EU?

Miljan Mladenović

Posle višednevnih napora da se dođe do zadovoljavajućeg rešenja za sve učesnike pregovora, lideri evropskih institucija, uz odobrenje lidera evropskih zemalja, dali su predlog svojih naslednika. Na mestu predsednika EK, gde se trenutno nalazi Žan Klod Junker, od novembra bi trebalo da se nađe Ursula fon der Lajen, trenutna ministarka odbrane Nemačke. Mesto predsednika Evropskog saveta, na kojem se trenutno nalazi Donald Tusk, trebalo bi da pripadne Šarlu Mišelu, premijeru Belgije. Mario Dragi, dosadašnji predsednik Evropske centralne banke odlazi, a zameniće ga Kristin Lagard, dok će Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost biti Žozep Borelj, umesto Federike Mogerini. Da bi se ovaj scenario obistinio, barem 376 poslanika Evropskog parlamenta moraće da glasa potvrdno. Ko su predloženi kandidati, kome bi ovakva EU najviše odgovarala i šta ukoliko EP odbije predlog?

Ceo tekst

Tri važna izbora do kraja godine

Tri važna izbora do kraja godine

Miljan Mladenović

Evropljani su pre dve nedelje kolektivno izašli na izbore za Evropski parlament u najvećem broju još od 1994. godine. Uprkos najvećem padu, na izborima je ponovo najveći broj mandata osvojila Evropska narodna partija (EPP), dok se na drugom mestu, takođe ponovo, našla grupa socijalista i demokrata (S&D), koja je zabeležila tek nešto manji pad u broju mandata u odnosu na narodnjake. Kada se govori o najvećim pobednicima ovih izbora, to su centristička grupa liberala i demokrata (ALDE) potpomognuta partijom Emanuela Makrona, desni populisti u vidu Evropskog saveza naroda i nacija (EAPN) i grupa Zelenih partija (Greens/EFA). Ove tri grupe su zabeležile najveći rast mandata u odnosu na izbore 2014. godine.

Dosadašnju vlast su činile dve najveće grupe sa parlamentarnom podrškom liberala, a najveća promena nakon ovih izbora biće to što narodnjaci i socijalisti neće imati natpolovičnu većinu. Da bi formirali buduću vlast, moraće da potraže partnera, najverovatnije, u liberalima ili u Zelenima, a vrlo moguće da će birati i široku koaliciju centra u kojoj bi bile sve četiri grupe.

Osim pomenutih grupacija, ozbiljniji pad su zabeležile i grupe levičara (GUE/NGL) i konzervativaca i reformista (ECR), dok je deo partija iz bivše grupe slobode i direktne demokratije (EFDD) zabeležila gotovo identičan rezultat kao i 2014. godine, ali će zbog dela uslova koji postoji za formiranje grupe (minimum 25 mandata iz 7 različitih zemalja) koji se odnosi na broj različitih zemalja iz kojih poslanici dolaze, verovatno ostati razdvojena.

Nedavno završeni izbori jesu pokazali trendove političkih kretanja u Evropi, ali pojedini procesi koji se odvijaju na nacionalnom nivou mogli bi da donesu nova iznenađenja već do kraja tekuće godine. U nastavku teksta pozabavićemo se važnim izborima koji nas očekuju do kraja 2019. godine, a koji mogu doneti jasniju sliku razvoja političke ponude u budućnosti.

Ceo tekst

Nastavak trgovinskog rata SAD i Kine

Nastavak trgovinskog rata SAD i Kine

Dve najveće privrede sveta, koje čine 40% svetskog BDP-a, stupile su u trgovinski rat prošle godine. Iako je produžen prvobitni rok za postizanje primirja, rastao je optimizam da će do dogovora ipak doći. Krajem aprila obe strane su navodile da je sporazum na dohvat ruke, ali početkom maja predsednik Tramp je tvitovao da se uvode nove carine zato što kineska strana nije spremna da se obaveže na već dogovorene elemente sporazuma.

Ceo tekst